Nemačka vlada je donela važnu odluku koja se tiče useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana. Uvođenje kvote od 25.000 radnika godišnje predstavlja značajnu promenu u pravilima o zapošljavanju, a koja će važiti do 2023. godine. Ovaj potez ima za cilj da olakša dolazak radnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, bez obzira na njihove formalne kvalifikacije.
Prema informacijama objavljenim na sajtu nemačkog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, ova odluka omogućava da se radnici iz pomenutih zemalja zapošljavaju u Nemačkoj, a posebno u sektorima gde je evidentan nedostatak radne snage. Ministar za rad Hubertus Hajl naglasio je da produženje važenja pravila o zapadnom Balkanu predstavlja dobru vest za nemačku privredu, posebno za sektore poput građevinarstva, koji beleže ekspanziju i zahtevaju dodatne radnike.
Ovo produženje pravila je osmišljeno kako bi se omogućilo dovođenje kvalifikovane radne snage u situacijama kada u Nemačkoj ili EU nema dovoljno stručnog kadra. Staro pravilo je bilo na snazi do kraja 2020. godine i od njegovog uvođenja 2016. godine pokazalo se kao veoma uspešan način legalne radne migracije. Prema procenama Instituta za istraživanje tržišta rada, 58% radnika iz zemalja Zapadnog Balkana poseduje stručne kvalifikacije ili je na višem nivou obrazovanja, što ukazuje na potencijal ovih radnika u nemačkom tržištu rada.
Odluka o novim pravilima treba da bude usvojena od strane gornjeg doma nemačkog parlamenta, Bundesrata, koji će se sastati 9. oktobra. Ukoliko bude usvojena, nova pravila će stupiti na snagu 1. januara 2021. godine.
Važno je napomenuti da u Nemačkoj trenutno živi i radi oko 450.000 Srba. Analiza pokazuje da više od polovine gastarbajtera iz Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona radi u tri glavne zemlje: Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. U Nemačkoj, prema poslednjem zvaničnom popisu, oko 313.411 građana Srbije je na radu ili boravku u inostranstvu, što čini 4,2% od ukupnog broja stanovnika.
Ova novina dolazi u trenutku kada Nemačka beleži dramatičan skok u broju novoobolelih od koronavirusa, sa više od 1.570 novih slučajeva zabeleženih u jednom danu. Ova situacija stvara dodatni pritisak na zdravstveni sistem i ekonomiju, ali istovremeno otvara vrata za nova radna mesta i prilike za radnike sa Balkana.
Osim toga, postoje i međunarodne tenzije koje utiču na globalnu situaciju. Na primer, američka vojska je uočila rusku podmornicu kod obala Aljaske, što ukazuje na rastuće napetosti između SAD-a i Rusije. Ovakvi događaji dodatno komplikuju globalnu političku i ekonomsku sliku.
U svetlu svih ovih događaja, uvođenje kvote za radnike sa Balkana može se posmatrati kao pozitivan korak ka jačanju ekonomskih veza između Nemačke i zemalja regiona. Ovo ne samo da pruža priliku za radnike sa Balkana da poboljšaju svoj životni standard, već i doprinosi razvoju nemačke privrede koja se suočava sa izazovima, uključujući i one izazvane pandemijom COVID-19.
Očekuje se da će ova odluka doneti korist ne samo radnicima koji traže nove prilike, već i nemačkoj ekonomiji koja se bori sa nedostatkom radne snage u ključnim sektorima. U tom smislu, ova mera može biti viđena kao win-win situacija za sve uključene strane.
