Nemački kancelar Fridrih Merc iz redova demohrišćana suočava se sa padom popularnosti, koja je već na niskom nivou s obzirom na to da su građani nezadovoljni njegovom vladom. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, čak 77% Nemaca nije zadovoljno radom vladajuće koalicije. Ova situacija podseća na prethodnu vladu socijaldemokrate Olafa Šolca, koja je pala u novembru 2024. godine zbog sličnih problema.
Institut Infratestdimap je sproveo anketu među 1.342 građana s pravom glasa i otkrio da su i pristalice demohrišćana i socijaldemokrata nezadovoljne trenutnim stanjem u vladi. Pristalice demohrišćana su, međutim, nešto manje kritične, pri čemu 57% njih smatra da vlada dobro funkcioniše. U suprotnosti s tim, samo četvrtina pristalica socijaldemokrata izražava zadovoljstvo radom ministara.
Pad popularnosti kancelara Merc-a dolazi u trenutku kada se njegova koalicija suočava s unutrašnjim nesuglasicama, posebno oko budžeta i socijalnih davanja. Merc, koji je ranije kritikovao Šolca zbog gubitka poverenja naroda, sada se suočava s istim problemima. Njegovi komentari o ekonomskim teškoćama i nemogućnosti podrške socijalnim programima naišli su na oštre kritike iz redova Socijaldemokratske partije, čija ministrica rada, Barbel Bas, nije oklevala da ga nazove „budalaštinom“.
Analitičari sugerišu da je nezadovoljstvo među socijaldemokratama rezultat sve većeg ogorčenja u njihovim redovima, posebno s obzirom na planove demohrišćana o smanjenju socijalnih davanja. Predstojeće reforme, koje uključuju povećanje starosne granice za penzionisanje na 70 godina, već su naišle na otpor među građanima, jer 84% ispitanika odbacuje ovu ideju. Pored toga, Merc je najavio nove rezove u socijalnoj politici kako bi se do 2027. godine uštedelo 30 milijardi evra. Ove mere su usmerene na rešavanje sve većih problema u budžetu, koji su rezultat rasta energetskih troškova i finansijske podrške Ukrajini.
U kontekstu ovih političkih previranja, Stranka Alternative za Nemačku (AfD) beleži rast popularnosti. Prema trenutnim anketama, da su izbori održani danas, demohrišćani bi osvojili 27% glasova, dok bi AfD bio vrlo blizu sa 25%. Socijaldemokratska stranka bi, sa porastom od jednog procenta, osvojila tek 14% glasova, dok bi Zeleni dobili 11%, a Levica ostala na 10%.
Ovo stanje ukazuje na sve dublju krizu u nemačkoj politici, gde se tradicionalne stranke suočavaju sa sve većim izazovima od strane populističkih i ekstremnih partija. Rastuća podrška AfD-u može biti znak nezadovoljstva građana trenutnom situacijom, a njihovi stavovi prema imigraciji i ekonomskim pitanjima privlače sve više birača.
Uz sve to, Merc se suočava sa izazovima koji su postavljeni pred njega, a njegova sposobnost da vodi koaliciju i donese važne odluke biće ključna za njegov opstanak na političkoj sceni. Neophodno je da se suprotstavi unutrašnjim nesuglasicama i pronađe rešenja koja će zadovoljiti sve strane, kako bi povratio poverenje građana. U suprotnom, može se suočiti sa sudbinom svog prethodnika i gubitkom vlasti u bliskoj budućnosti.
U ovom trenutku, budućnost nemačke vlade izgleda neizvesno, a građani očekuju konkretne odgovore i akcije koje će unaprediti njihove životne uslove. Ako se trenutni trendovi nastave, politička scena u Nemačkoj mogla bi doživeti značajne promene u narednim mesecima.
