Treba li Nemačka da se vrati na 40-časovnu radnu nedelju kako bi ojačala posrnulu privredu? O toj mogućnosti razmišlja preduzetnik Albert Zauter, čija kompanija Kern & Sohn iz Balingena proizvodi vage. Zauter smatra da je potrebno ozbiljno razmotriti prednosti i nedostatke dužeg radnog vremena. Njegova firma je oduvek radila 40 sati nedeljno, dok je u nemačkoj metalskoj industriji standard 35 sati.
Kompanija Zauter smatra da bi skraćivanje radnog vremena na 35 sati zahtevalo zapošljavanje većeg broja radnika, što bi dovelo do složenije organizacije posla i viših troškova. On ukazuje na to da Nemačka više ne može sebi da priušti radnu nedelju kraću od 40 sati, posebno u kontekstu međunarodne konkurencije, kao što su kompanije iz Indije koje rade 45 sati nedeljno.
U njegovoj kompaniji, uslovi rada se dogovaraju direktno sa radničkim savetom, jer nisu obuhvaćeni kolektivnim ugovorom. Radnički savetnik Stefan Rotmund smatra da bi 35-časovna radna nedelja olakšala zapošljavanje novih radnika, jer je takva ponuda privlačnija. Međutim, Zauter pokušava da privuče zaposlene i drugim pogodnostima, poput viših plata i subvencija za članarine u teretanama.
Nasuprot tome, u Mercedes-Benzu, planovi za povratak na 40-časovnu radnu nedelju izazvali su velike proteste među zaposlenima. Oni su nezadovoljni jer produženje radnog vremena ne bi bilo praćeno povećanjem plata. Sindikat IG Metall se protivi ovom predlogu, smatrajući da zaposleni ne treba da snose teret problema koje je izazvao menadžment. Umesto toga, traže veća ulaganja u inovacije i razvoj.
Sindikat takođe postavlja pitanje da li Mercedes uopšte ima dovoljno posla da opravda povratak na 40-časovnu radnu nedelju, s obzirom na to da je skraćena radna nedelja u metalskoj industriji uvedena još osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, nedavno su se dogodili izuzeci, kao u fabrici auto-delova Aumovio, gde je uvedena radna nedelja od 38 sati bez povećanja plata, što je privremeno rešenje za očuvanje radnih mesta.
Zauter smatra da bi model 40-časovne radne nedelje trebalo primeniti i u automobilskoj industriji, s obzirom na ozbiljnu situaciju u kompanijama poput Folksvagena. On upozorava da je 40 sati nedeljno minimum i da je potrebno učiniti više za očuvanje radnih mesta.
Pored toga, Zauter predlaže ukidanje nekih državnih praznika kako bi se povećala konkurentnost nemačke privrede. On je svestan da takav predlog neće biti popularan, ali veruje da bi to mogla biti manja žrtva u poređenju sa daljim slabljenjem nemačke ekonomije.
U ovom trenutku, debata o radnim satima i uslovima rada nastavlja da se razvija, sa različitim mišljenjima i pristupima u industriji.
