Nemačka je na putu da formira flotu bespilotnih borbenih letelica u cilju ispunjenja ključnih zahteva NATO-a. Međutim, unutrašnje nesuglasice unutar Ministarstva odbrane postavile su pod sumnju planove da se prvi dronovi uvedu u upotrebu do 2029. godine. Prema izveštaju „Politike“, Berlin planira da nabavi višekratno upotrebljive borbene dronove na mlazni pogon, koji će biti sposobni da nose naoružanje, senzore i sisteme za elektronsko ratovanje. Ovi dronovi bi u budućnosti trebali da deluju zajedno sa lovcima „jurofajter“ i F-35.
NATO očekuje da Nemačka obezbedi ovu sposobnost do 2035. godine, ali nemačka vlada je želela da uvede ograničenu flotu već 2029. godine kako bi Luftvafe stekao operativno iskustvo sa ovim tehnologijama. Međutim, poverljivi dokumenti Ministarstva odbrane otkrivaju da su zvaničnici podeljeni oko odluke o tome da li treba kupiti australijski „MQ-28 goust bet“, proizveden od strane kompanije „Boing“, kao privremeno rešenje ili sačekati da nemački i evropski proizvođači razviju sopstvene sisteme.
Prvobitni plan je predviđao nabavku 12 australijskih dronova uz istovremeni razvoj evropskih konkurenata. Ministar odbrane Boris Pistorijus je javno podržao ovu opciju tokom posete Australiji, a u projekat je trebalo da bude uključen i nemački „Rajnmetal“, što bi moglo stvoriti političke probleme. Za veće vojne nabavke potrebno je odobrenje Odbora za budžet Bundestaga, a poslanici sve više insistiraju da veća izdvajanja za odbranu doprinesu jačanju nemačke i evropske industrije. Prema jednom dokumentu Ministarstva, početna flota bi koštala oko 820 miliona evra.
Ipak, interna analiza Ministarstva je pokazala da nijedna od dostupnih letelica u potpunosti ne ispunjava nemačke zahteve. Australijski „MQ-28“ bi zahtevao dodatne modifikacije kako bi mogao da izvršava zadatke napada na kopnene ciljeve, dok nemački i evropski projekti još uvek nisu dovoljno tehnološki razvijeni. U tom smislu, najnoviji predlog sugeriše organizovanje konkursa pre donošenja odluke o kupovini.
Ovaj pristup bi omogućio evropskim proizvođačima više vremena za razvoj, ali bi praktično onemogućio Nemačku da dobije prve borbene dronove do 2029. godine. Kao privremeno rešenje, Ministarstvo razmatra mogućnost oslanjanja na krstareće rakete od 2027. godine. Međutim, za razliku od višekratno upotrebljivih borbenih dronova, krstareće rakete se uništavaju nakon lansiranja i ne mogu da izvršavaju isti spektar zadataka.
Konačna odluka o nabavci se očekuje nakon što državni sekretar za naoružanje Jens Pletner razmotri oba predloga. U ovom trenutku, čini se da je izazov za Nemačku kako da balansira svoje vojne potrebe s obavezama prema NATO-u i domaćim političkim pritiscima. Vreme će pokazati kako će se ovi planovi razvijati i da li će Nemačka uspeti da implementira svoju viziju borbene dron flote u predviđenom vremenskom okviru.
U svetlu ovih izazova, jasno je da je proces donošenja odluka unutar Ministarstva odbrane kompleksan i zahteva pažljivo razmatranje svih opcija. U trenutnoj geopolitičkoj situaciji, sposobnost brze adaptacije i inovacije postaje ključna, ne samo za Nemačku već i za celu Evropu. Očekuje se da će dalji pregovori i analize doneti jasnije smernice za budućnost nemačke vojne strategije i njenu ulogu unutar NATO-a.
