Ne iznenađuje što su lekari i medicinske sestre najtraženiji radnici na tržištu rada u Srbiji. Pored njih, sve veću potrebu imaju negovateljice i socijalni radnici. Tokom pandemije koronavirusa, došlo je do promena u potražnji za različitim zanimanjima, pri čemu su IT stručnjaci, prodavci, zanatlije i vozači takođe bili u stalnoj potražnji. Ipak, strah od gubitka posla i nesigurnost na tržištu rada su se povećali zbog krize izazvane pandemijom.
U prvoj polovini godine, Nacionalna služba za zapošljavanje zabeležila je 30.000 zahteva poslodavaca za radnicima, što je nešto manje u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, oko 12.000 radnika je našlo posao, što ukazuje na određenu stabilnost na tržištu rada. Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe, ističe da su mere Vlade doprinele očuvanju stabilnosti i da se očekuje da će se ta stabilnost održati do kraja godine.
Mašinski i građevinski inženjeri, bravari, zavarivači i radnici iz građevinske struke ne bi trebalo da brinu za posao. Prema podacima jednog od najvećih internet oglasnika za posao, i dalje ima oko 3.500 aktivnih oglasa dnevno, što ukazuje na to da je potražnja za ovim zanimanjima ostala na sličnom nivou kao pre krize. Miloš Turinski iz Infostuda naglašava da je trgovina proširila svoj obuhvat, uključujući ne samo prodaju životnih namirnica, već i administraciju kao i IT sektor, koji je uspeo da se adaptira tokom krize.
Međutim, za kuvare i konobare situacija nije tako povoljna. Zbog propale turističke sezone u regionu, mnogi naši radnici nisu otišli na posao u inostranstvo, a domaći turistički centri nisu imali značajnu potrebu za ovom vrstom radne snage. U međuvremenu, sve više ljudi se odlučuje za kurseve kao što su nega lica i tela, friziranje ili šišanje pasa, čime se prilagođavaju promenjenim potrebama tržišta.
U međuvremenu, kada su u pitanju tehnički poslovi poput vodoinstalatera, električara i molera, situacija je složenija. Iako postoji velika potražnja za ovim majstorima, nedostatak interesa za prekvalifikacije u ovim oblastima čini da ljudi često čekaju duže na usluge. Prema nekim informacijama, oko 350.000 naših građana se vratilo iz inostranstva zbog gubitka posla tokom krize. Mnogi od njih čekaju povoljnije okolnosti da se vrate, ali se takođe smatra da će deo njih ostati u zemlji i potražiti posao ovde.
Na tržištu rada u Crnoj Gori situacija je još teža. Zabeleženo je čak 60% manje oglasa za posao u poređenju sa istim periodom prošle godine, što ukazuje na ozbiljnu pretnju od siromaštva. Sezonski poslovi su takođe pogođeni, a trenutni trendovi ukazuju na to da su najplaćeniji poslovi u domaćim turističkim centrima značajno smanjeni.
Sve ove promene postavljaju pitanje budućnosti tržišta rada u Srbiji i regionu. Da bi se prilagodili novim uslovima, mnogi radnici se okreću dodatnom obrazovanju i usavršavanju. U svetlu novih izazova, važno je razvijati veštine koje su kompatibilne sa potrebama tržišta, kako bi se obezbedila konkurentnost i zapošljivost.
S obzirom na trenutne trendove, jasno je da se tržište rada neprestano menja. Rad od kuće, digitalizacija i promene u strukturi potražnje za radnicima zahtevaju prilagođavanje i inovacije. U narednim godinama, očekuje se da će se ove promene nastaviti, što će postaviti nove izazove i prilike za radnu snagu u Srbiji.
