Američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je izjavio da su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Japana stabilni i bez drame. U svom obraćanju nakon regionalnog sastanka u Maleziji, Rubio je naglasio da nema podela između dve zemlje i da se njihov partnerstvo neće promeniti. Ova izjava dolazi u trenutku kada su se pojavile spekulacije o pritiscima SAD-a na Japan da poveća svoje vojne izdatke.
Rubio je posebno demantovao navode medija o tome da Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Japan da značajno poveća svoje vojne troškove. Umesto toga, on je istakao da Vašington podstiče Tokio da investira u određene odbrambene kapacitete, ali da to ne predstavlja zahtev u pravom smislu te reči. Prema njegovim rečima, SAD su zainteresovane za jačanje odbrambenih kapaciteta Japana, ali to se ne može smatrati direktnim pritiskom.
Ove tvrdnje dolaze nakon izveštaja iz japanskih medija koji sugerišu da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa tražila od Japana i drugih azijskih saveznika da povećaju svoju potrošnju na odbranu na pet procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u skladu sa zahtevima članica NATO-a. Ova informacija je izazvala zabrinutost i sumnje u vezi sa budućim vojnim i ekonomskim odnosima između Japana i Amerike.
Japan, kao ključni saveznik SAD-a u Aziji, već dugo ulaže u modernizaciju svojih vojnih snaga, ali je i dalje pod pritiskom da poveća svoja ulaganja kako bi se uskladio sa globalnim standardima. U poslednjih nekoliko godina, Tokio je povećao svoje vojne troškove, ali se i dalje ne približava pet posto BDP-a, što je prag koji su postavili neki od njegovih saveznika.
Rubio je takođe naglasio važnost dijaloga i saradnje između Amerike i Japana, rekavši da su odnosi između dve zemlje od vitalnog značaja za stabilnost i bezbednost u regionu. On je ukazao na potrebu za zajedničkim naporima u borbi protiv pretnji kao što su severnokorejski nuklearni program i kineske vojne ambicije u regionu.
Japan je tradicionalno imao pacifističku spoljnu politiku, koja se temelji na Ustavu iz perioda posle Drugog svetskog rata, koji ograničava njegove vojne aktivnosti. Ipak, pod vođstvom premijera Šinza Abea, Japan je počeo da preispituje ove principe i da se sve više angažuje u regionalnim i globalnim bezbednosnim pitanjima.
Tokio je takođe započeo proces jačanja svojih vojnih kapaciteta kroz nabavku modernih sistema naoružanja, uključujući američke borbene avione i raketne sisteme. Ove promene su izazvale reakcije u Pekingu, koji je upozorio da jačanje japanske vojske može dovesti do povećanja tenzija u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su odnosi između SAD-a i Japana od suštinskog značaja ne samo za bilateralne odnose, već i za stabilnost čitavog azijsko-pacifičkog regiona. Ove dve zemlje su se suočile s brojnim izazovima tokom godina, ali su uspešno održale partnerstvo koje se temelji na zajedničkim vrednostima i ciljevima.
U zaključku, američki državni sekretar Marko Rubio je potvrdio da su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Japana čvrsti i da se ne očekuju velike promene. Iako postoje pritisci i zahtevi za povećanjem vojnog budžeta, važno je da se ova pitanja rešavaju kroz dijalog i saradnju, a ne kroz pritiske. Ova situacija će sigurno biti predmet daljih analiza i diskusija kako se region suočava sa sve većim izazovima i promenama.
