Berba ranog voća i povrća u Srbiji je u punom jeku, ali se domaćini suočavaju sa ozbiljnim problemima u pronalaženju radne snage. U okolini Beograda, jagode i trešnje najčešće beru radnici iz Rumunije, koji dobijaju dnevnicu od 45 evra. Malinari se oslanjaju na sezonske radnike iz različitih zemalja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Bugarsku, dok su za berbu borovnica angažovani berači iz Bangladeša.
Na terenu, situacija nije jednostavna. Prošle godine, dan berbe voća bio je plaćen između 3.000 i 3.500 dinara, dok je ove godine teško naći radnike čak i za više novca. Dušan Bećagović iz Grocke, koji se bavi berbom trešanja, navodi da plaća Rumunima 45 evra dnevno ako se sami hrane, a 40 evra ako mu je on obezbedio obroke. S druge strane, neki domaćini iz Grocke pronašli su radnike iz Smedereva za dnevnicu od 3.500 do 4.000 dinara. Bećagović takođe ističe da mu se najviše isplati kada prodaje trešnje direktno kupcima, jer je cena na tržištu ove godine znatno niža nego ranije.
Cene voća su takođe podložne promenama. Bećagović napominje da je cena prve klase trešanja 150 dinara po kilogramu, dok je cena druge klase upola niža. Zbog nedostatka radne snage, mnogi malinari se suočavaju sa neizvesnošću oko zarade. Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije, upozorava da je lako obećati visoke dnevnice na internetu, ali da je realnost često drugačija. On naglašava da su prošle godine neki radnici prevareni, jer su im obećavali dnevnicu od 6.000 dinara, a isplaćivali im upola manje.
Radović takođe ističe da su pošteni domaćini, koji se trude da obezbede dobar smeštaj i sve obroke svojim radnicima, često u mogućnosti da zadrže iste radnike više sezona. Takvi domaćini nemaju potrebu za oglasima, jer su njihovi radnici zadovoljni uslovima rada. Ipak, problem ostaje kako privući nove radnike, posebno u svetlu sve viših cena koje se pominju za dnevnice.
Berba borovnica, koja se često naziva „plavim zlatom“, takođe donosi izazove. Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija ukazuje na to da se još uvek ne zna po kojoj ceni će se brati borovnice, ali se očekuju visoke dnevnice. Ljudi iz Bangladeša su se već interesovali za berbu borovnica, a ova voćka je stekla značajnu reputaciju na domaćem i inostranom tržištu.
Borovnica se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju i Veliku Britaniju, a njena cena na tržištu se već nekoliko godina konstantno povećava. U tom kontekstu, domaćini se nadaju da će uslovi za berbu biti povoljniji, ali i dalje ostaje neizvesnost oko pronalaženja radne snage.
Kako se berba nastavlja, domaćini će morati da se prilagode trenutnim uslovima na tržištu i da se suoče sa izazovima koje donosi nedostatak radne snage. Iskustva iz prethodnih godina ukazuju na to da će oni koji uspeju da obezbede poštene uslove rada za svoje berače verovatno imati veći uspeh u dugoročnom periodu. U međuvremenu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima, dok prinosi voća čekaju na berbu.
