Dok jedni veruju da je kupovina stana najsigurniji način da sačuvaju i uvećaju kapital, drugi smatraju da su putovanja najbolja investicija u sebe. Stručnjaci objašnjavaju zašto su nekretnine i dalje prvi izbor građana Srbije, koliko se takva investicija dugoročno isplati i mogu li iskustva, znanje i uspomene stečeni na putovanjima biti vredniji od kvadratnih metara.
Ulaganje u nekretnine ostaje najčešći izbor građana Srbije prilikom razmišljanja o očuvanju i uvećanju kapitala. S druge strane, sve više ljudi smatra da su putovanja jedna od najboljih investicija, jer donose nova iskustva, šire vidike i stvaraju uspomene koje ostaju za ceo život. Da li je važnije obezbediti materijalnu sigurnost ili ulagati u lični razvoj i iskustva? O tome su u Jutarnjem programu RTS-a govorili neuropsihijatar prof. dr Vladimir Diligenski i Nenad Đorđević iz Klastera nekretnine.
Prof. dr Diligenski ističe da najveća vrednost putovanja nije u destinacijama, već u iskustvima koja čovek stiče. On naglašava da putovanja predstavljaju izvanredna iskustva koja obogaćuju čoveka. Prema njegovim rečima, sve što čovek vidi i doživi na putovanjima postaje trajno bogatstvo koje nosi sa sobom. Ulaganje u sebe, kako kaže, najbolja je investicija, što se odnosi ne samo na obrazovanje, već i na putovanja.
Govoreći o dilemi između izbora nekretnine ili putovanja, Diligenski smatra da se te dve stvari ne mogu direktno porediti. Nekretnina je potreba, dok su putovanja izbor. Mnogi ljudi sa stabilnim primanjima mogu da izdvoje novac i za povremena putovanja, koja danas više nisu luksuz kakav su nekada bila. Diligenski dodaje da nekretnine i putovanja predstavljaju različite životne potrebe i ne treba ih posmatrati kao međusobno isključive izbore.
Nenad Đorđević ističe da je Srbija specifična po tome što građani najveći deo svoje ušteđevine ulažu upravo u nekretnine, dok se ređe odlučuju za obveznice, hartije od vrednosti ili akcije. Razlog za to leži u istorijskom iskustvu, gde su inflacije i propadanje valuta oblikovale navike građana da kao najsigurnije ulaganje biraju nekretnine. Đorđević naglašava da su stanovi i kuće dugoročno pokazali kao sigurna investicija, jer su tokom decenija zadržavali i uvećavali svoju vrednost.
Osim rasta vrednosti, vlasnici nekretnina mogu ostvariti prihod i izdavanjem stanova. Ipak, prinos u Srbiji je manji nego na stranim tržištima. Đorđević objašnjava da se uloženi novac sporije vraća zbog velikog broja stanova u privatnom vlasništvu i ograničene tražnje za iznajmljivanjem. Ipak, tržište kupoprodaje ostaje aktivno, jer se novac od prodaje često ponovo ulaže u nekretnine.
Diligenski smatra da postoje razlike između ljudi kojima je prioritet sigurnost i onih koji žele nova iskustva. Onaj ko želi sigurnost ulaže u nekretnine, dok ljudi koji vole putovanja imaju izraženu radoznalost. Idealna situacija je kada čovek može imati i svoj dom i mogućnost da putuje. Mladima je prirodno da im prioritet bude rešavanje stambenog pitanja, ali to ne isključuje želju za putovanjima.
Na kraju, sagovornici se slažu da nekretnine i putovanja ne treba posmatrati kao konkurentske izbore. Nekretnine pružaju finansijsku sigurnost, dok putovanja predstavljaju ulaganje u znanje, iskustvo i lični razvoj. Najbolja investicija ostaje ona koja omogućava stabilan dom i priliku da se upozna svet.
