Predstavnici grčke vlade i poljoprivrednika započeli su novu rundu pregovora u trenutku kada deo poljoprivrednika koji učestvuje u blokadama najavljuje pooštravanje protesta i moguće okupljanje u Atini. Sastanku prisustvuju zamenik premijera Kostis Hacidakis, ministar ruralnog razvoja i hrane Kostas Cijaras, zamenik ministra finansija Tanos Petralias, kao i čelnici poreske uprave AADE i agencije OPEKEPE. Ovi razgovori se odvijaju u atmosferi pojačanih tenzija, nakon što su neke poljoprivredne grupe odbile da učestvuju na prethodnom sastanku sa premijerom Kirijakosom Micotakisom.
Micotakis se sastao sa predstavnicima 14 grupa koje organizuju blokade u sedištu vlade, gde je najavio određena poboljšanja predloženih mera. Ipak, upozorio je da će vlasti reagovati ukoliko se blokade nastave. Vladini izvori navode da bi policija mogla da interveniše već u četvrtak u slučaju daljeg zatvaranja saobraćajnica.
U međuvremenu, u mestu Palamas u centralnoj Grčkoj zakazan je sastanak predstavnika oko 57 blokada koje nisu učestvovale u razgovorima sa premijerom. Organizatori tog sastanka najavljuju raspravu o narednim koracima, uključujući mogućnost dolaska traktora u Atinu i podnošenje novog zahteva za sastanak sa Micotakisom.
Tenzije su dodatno porasle nakon incidenta u mestu Nica, gde su vandalizovana dva traktora poljoprivrednika koji su učestvovali na sastanku sa premijerom. Gume su im probušene, a vozila ispisana grafitima. Koordinacioni odbor poljoprivrednika osudio je ovaj incident, naglašavajući da je takvo ponašanje strano ruralnom pokretu. Takođe, portparol grčke vlade osudio je vandalizam i pozvao sve strane da se jasno distanciraju od „opasnih i nezakonitih postupaka“.
Ova situacija ukazuje na duboke razlike između vlade i poljoprivrednika, koji se bore za bolje uslove rada i života. Poljoprivrednici su nezadovoljni trenutnim merama koje smatraju nedovoljnim za rešavanje njihovih problema. S obzirom na to da se poljoprivreda u Grčkoj suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, povećane troškove proizvodnje i nisku otkupnu cenu proizvoda, protesti su postali sve učestaliji.
Poljoprivrednici traže povećanje subvencija, smanjenje poreza i veće investicije u ruralnu infrastrukturu. Njihovi zahtevi su rezultat dugogodišnjih problema koji su se dodatno pogoršali tokom pandemije COVID-19 i globalne ekonomske krize. Mnogi od njih se osećaju zanemareno i smatraju da vlada ne čuje njihove probleme.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su protesti poljoprivrednika često deo šireg društvenog nezadovoljstva koje se može videti u različitim sektorima. Grčka se suočava sa ekonomskim izazovima, a građani traže odgovore na pitanja o budućnosti njihove zemlje. Protesti poljoprivrednika stoga nisu samo pitanje agrarne politike, već i šire društvene i ekonomske krize.
Dok se pregovori nastavljaju, očigledno je da će biti potrebno mnogo više od trenutnih mera da bi se zadovoljili zahtevi poljoprivrednika. Prošlost nas uči da je dijalog ključan za rešavanje konflikata, ali i da je potrebno razumeti duboke uzroke nezadovoljstva. Poljoprivrednici zahtevaju ne samo rešenja, već i priznanje svojih problema i izazova sa kojima se suočavaju.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati i da li će vlasti uspeti da postignu kompromis sa poljoprivrednicima ili će tenzije dodatno eskalirati. Sa svakim novim sastankom, nadanja i očekivanja se povećavaju, ali i rizici od novih protesta i sukoba. Grčka se nalazi na raskrsnici, a odluke koje budu donete u narednim danima mogle bi imati dugoročne posledice po poljoprivredu i društvo u celini.
