Istoričar Miloš Ković, poznat po svojim stavovima o istorijskim događajima vezanim za Srbe, suočio se sa zabranom ulaska u Hrvatsku, koja mu je izrečena pre dva dana. U rešenju o zabrani, navodi se da Ković predstavlja pretnju javnom poretku, unutrašnjoj sigurnosti i javnom zdravlju ove zemlje. Ković je istakao da takve odluke ne mogu biti zasnovane na nečemu što se naziva verbalnim deliktom i najavio je da će sa svojim advokatima pokrenuti upravni spor.
U razgovoru za RTS, Ković je izjavio da je u rešenju pisalo da je on pretnja po javni mir i bezbednost, ali bez ikakvog pozivanja na konkretan član zakona. „Odbio sam da potpišem i dobio dokument. Nije mi jasno šta sam to rekao. Razgovarao sam sa advokatima i verovatno ćemo pokrenuti upravni spor, pa neka tamo dokažu. Videću sa advokatima šta bi trebalo da uradim. Neka dokažu šta je sporno,“ rekao je Ković.
Ković, koji još uvek čeka objašnjenje od Hrvatske o razlozima zabrane, naglašava da istina o stradanju Srba od Drugog svetskog rata do danas ne može biti sakrivena na ovakav način. „Ne mogu da daju takve arbitrarne odluke, gde je jasno da se zasnivaju na nečemu što smo mislili da je davna prošlost, a to je verbalni delikt,“ dodao je. Kao istoričar, Ković smatra da je dužan da obavlja svoj posao i da govori o istorijskim činjenicama.
„Ja ne govorim o Hrvatskoj, nikad o Hrvatima kao generalnoj skupini. Ja govorim o tome da smo mi kao narod dužni da pamtimo genocid koji smo pretrpeli u Nezavisnoj državi Hrvatskoj,“ objasnio je Ković. Njegova zabrana ulaska u Hrvatsku dogodila se tokom putovanja za Banjaluku, gde je planirao da prisustvuje promociji knjige „Tesla, Srbin sam,“ koja je trebalo da se održi 27. marta u prostorijama JU Gimnazije Gradiška.
Reakcije na Kovićevu zabranu ulaska u Hrvatsku su raznolike. Mnogi istoričari i javni radnici u Srbiji smatraju da je ova odluka još jedan dokaz o nedostatku slobode govora i o tome kako se u Hrvatskoj pristupa pitanjima vezanim za prošlost. S druge strane, u Hrvatskoj se smatra da su ovakve mere neophodne radi očuvanja stabilnosti i sigurnosti u zemlji.
Ković je poznat po svojim kontroverznim stavovima i radovima o srpskoj istoriji i oftalmologiji. Njegova izjava o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj izazvala je brojne polemike i kritike, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Mnogi smatraju da se Ković često bavi temama koje su emotivne i bolne za mnoge ljude, te da je stoga njegov rad uvek pod prismotrom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se pitanje slobode govora i prava na izražavanje postavlja u mnogim zemljama u regionu, a posebno kada se radi o osetljivim istorijskim pitanjima. Kovićev slučaj može poslužiti kao primer kako se različiti narativi o prošlosti mogu suočiti i kako društva reaguju na glasove koji se ne uklapaju u dominantnu priču.
Bez obzira na to kako se situacija razvija, Ković je jasno stavio do znanja da neće odustati od svojih stavova i da će nastaviti da se bori za ono što smatra pravdom i istinom. Njegova borba može inspirisati druge da se suprotstave sličnim nepravdama i da nastave da se bore za slobodu govora i prava na izražavanje, bez obzira na to koliko su ta pitanja kontroverzna.
U međuvremenu, pažnja javnosti će se usmeriti na dalji razvoj situacije i moguće pravne korake koje će Ković preduzeti kako bi osporio zabranu ulaska u Hrvatsku. Ova situacija takođe može otvoriti nova pitanja i diskusije o odnosima između Srbije i Hrvatske, kao i o tome kako se pristupa pitanjima istorijske pravde i pomirenja u regionu.
