Svi zaposleni u Srbiji imaju pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora godišnje, prema važećem Zakonu o radu. Osim toga, zakon predviđa i pravo na naknadu troškova u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora, što uključuje regres. Regres predstavlja zakonsku obavezu poslodavca i pravo zaposlenog, a njegovi uslovi i visina se uređuju internim aktima poslodavca ili ugovorom o radu. Isplaćuje se isključivo u novcu, pri čemu iznos zavisi od finansijskih mogućnosti poslodavca.
Pravnik Milan Predojević sa Infostuda objašnjava da ovo pravo imaju samo zaposleni koji su u radnom odnosu. Radnici angažovani po ugovoru o delu ili na privremenim i povremenim poslovima nemaju pravo na regres niti na plaćeni godišnji odmor. Zakon ne definiše tačan iznos regresa, već samo obavezu njegove isplate. Poslodavac ima slobodu da odredi visinu naknade i način isplate, bilo da regres isplaćuje jednokratno, u više rata ili zajedno sa platom tokom godine.
Zakon o radu jasno definiše samo minimum godišnjeg odmora od 20 radnih dana, dok gornja granica ne postoji. Dodatni dani odmora zavise od odluke poslodavca i mogu biti povezani sa radnim učinkom, uslovima rada, radnim iskustvom, stručnom spremom ili drugim kriterijumima koji su utvrđeni pravilnikom ili ugovorom o radu.
Godišnji odmor može se koristiti odjednom ili u više delova. U slučaju da se koristi u celosti, mora biti iskorišćen u godini za koju je odobren. Kada se godišnji odmor deli, prvi deo mora trajati najmanje dve uzastopne radne nedelje, dok se ostatak može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Jedno od najvažnijih pitanja u vezi sa godišnjim odmorom je isplata neiskorišćenog godišnjeg odmora. Predojević ističe da je pravo na plaćeni odmor ustavno pravo zaposlenog i ne može biti zamenjeno novcem po slobodnoj volji poslodavca ili radnika. Jedini slučaj u kojem je dozvoljena novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor jeste prestanak radnog odnosa. U tom slučaju, poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati naknadu srazmernu broju neiskorišćenih dana, obračunatu prema prosečnoj zaradi u poslednjih 12 meseci.
Svaka druga isplata novca umesto korišćenja godišnjeg odmora smatra se kršenjem zakona i može dovesti do sankcija za poslodavca, uključujući novčane kazne. Ukoliko poslodavac ne omogući korišćenje odmora iz drugih razloga, odgovara za štetu prema opštim pravilima, a ne u skladu sa Zakonom o radu. Ovo ukazuje na važnost poštovanja zakonskih odredbi o godišnjem odmoru i regresu, kako bi se zaštitila prava zaposlenih i obezbedila njihova dobrobit.
