Beograd, 21. septembra (Tanjug) – U periodu od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo je više od 58 miliona evra. Međutim, uprkos ovim značajnim investicijama, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) ukazuje na to da upravljanje ovim sistemima nije bilo efikasno. To je prouzrokovano kašnjenjem u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnošću pojedinih sistema, što ugrožava postizanje strateških ciljeva do 2034. godine.
Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini obuhvataju površinu od oko 105.000 hektara. Iako se može činiti da je to značajna površina, ona čini manje od šest odsto zemljišta u Srbiji koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Ovaj podatak naglašava koliko je važno efikasno upravljanje i održavanje tih sistema, s obzirom na potencijal koji bi mogli da imaju za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
Nažalost, revizori DRI su utvrdili da zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi za navodnjavanje trenutno funkcionišu na znatno manjoj površini nego što je to predviđeno. To dodatno otežava mogućnost postizanja strateških ciljeva, a koji se odnose na povećanje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje ekonomskih uslova za poljoprivrednike.
Pored finansijskih sredstava koja su uložena, neophodna su i odgovarajuća planska rešenja i njihovo brzo sprovođenje kako bi se obezbedila efikasnost sistema za navodnjavanje. U mnogim slučajevima, kašnjenje u izradi i usvajanju ovih dokumenata može dovesti do propadanja već postojećih sistema, što dodatno smanjuje kapacitet proizvodnje.
Jedan od ključnih problema sa kojima se susreću sistemi za navodnjavanje je i nedostatak stručnog osoblja koje bi moglo da upravlja tim sistemima. Mnogi korisnici ne znaju kako da pravilno koriste resurse za navodnjavanje, što dovodi do gubitaka u proizvodnji i dodatnih troškova za poljoprivrednike.
Revizija DRI takođe ukazuje na potrebu za obukom i edukacijom korisnika sistema za navodnjavanje. Samo kroz obezbeđivanje pravih informacija i znanja, korisnici mogu naučiti kako da optimalno koriste resurse koji su im na raspolaganju. Ovo bi moglo doprineti boljoj efikasnosti i smanjenju troškova, a samim tim i povećanju profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje.
Osim toga, od velike je važnosti da se osigura i pravilno održavanje postojećih sistema. Mnogi od njih su u lošem stanju zbog godina neodržavanja, što dovodi do čestih kvarova i dodatnih troškova. Revizori su naglasili da bi redovno održavanje ovih sistema moglo značajno poboljšati njihovu funkcionalnost i produžiti njihov vek trajanja.
U svetlu ovih saznanja, potrebno je da se donesu hitne mere kako bi se obezbedilo efikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje i kako bi se iskoristili svi potencijali koje oni nude. To može uključivati i jačanje saradnje između različitih institucija i organizacija koje se bave poljoprivredom i navodnjavanjem.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da sistem za navodnjavanje predstavlja ključni faktor za razvoj poljoprivrede u Srbiji. Investicije su potrebne, ali one same po sebi nisu dovoljne. Neophodno je i efikasno upravljanje, adekvatno održavanje i edukacija korisnika, kako bi se obezbedila održivost i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje u budućnosti. Samo tako će Srbija moći da iskoristi svoje resurse i postigne strateške ciljeve do 2034. godine.
