Za većinu putnika u gradskom prevozu dovoljno je da pogledaju ekran ili pročitaju naziv stanice da bi znali gde se nalaze. Međutim, za slepe i slabovide osobe, neizgovorena informacija može značiti propuštenu stanicu ili pogrešan izlazak iz vozila. Zvučno obaveštenje u vozilima gradskog prevoza nije dodatna pogodnost, već osnovno sredstvo koje omogućava bezbedno i ravnopravno korišćenje javnog prevoza. Nažalost, kako ukazuju iz Gradske organizacije slepih Beograda, veliki broj vozila i dalje nema funkcionalan govorni automat, što predstavlja ozbiljan problem za korisnike.
Iz ove organizacije ističu da nedostatak zvučnih najava direktno utiče na svakodnevni život slepih i slabovidih osoba. „Naši članovi su se više puta obraćali nadležnim institucijama i ukazivali na ozbiljnost ovog problema. Nažalost, do danas nije uspostavljeno trajno i efikasno rešenje“, navode iz Gradske organizacije. Ono što dodatno zabrinjava je da se nakon promena u sistemu upravljanja javnim prevozom stiče utisak da ne postoji jasno definisana odgovornost za kontrolu ispravnosti i održavanje govornih automata u vozilima.
Kada govorni automat nije u funkciji, slepe i slabovide osobe su prinuđene da zavise od pomoći drugih ili da koriste metode koje zahtevaju dodatnu koncentraciju i napor, što često izaziva stres i osećaj nesigurnosti tokom putovanja. U vremenu kada postoje dostupna tehnološka rešenja, osobe sa oštećenjem vida ne bi smele da budu uskraćene za osnovne informacije. Ovaj problem nije izolovan, već je svakodnevna pojava za mnoge korisnike.
„Iz dana u dan dobijamo informacije da u pojedinim vozilima govorni automat ne radi, da se stanice ne najavljuju ili da je zvuk toliko slab da putnici ne mogu da razumeju obaveštenje. Ne radi se o izolovanim kvarovima, već o višemesečnom problemu“, dodaju iz organizacije. Oni očekuju da Grad Beograd i nadležna preduzeća uspostave redovnu kontrolu i održavanje govornih automata, kako bi svi građani imali jednake uslove za korišćenje javnog prevoza.
„Pristupačan javni prevoz nije privilegija, već osnovno pravo građana i ključni preduslov za samostalan život i puno uključivanje slepih i slabovidih osoba u društvo“, zaključuju iz Gradske organizacije slepih Beograda. Dok se za većinu građana propuštena najava stanice svodi na trenutnu neprijatnost, za slepe i slabovide osobe ona može biti granica između samostalnog kretanja i zavisnosti od tuđe pomoći. Zbog toga, pitanje zvučnog obaveštenja nije pitanje komfora, već pitanje ravnopravnosti.
Pitanje nedostatka zvučne signalizacije u vozilima gradskog prevoza je takođe postavljeno Sekretarijatu za javni prevoz, ali odgovori na ovu temu su izostali. Ova situacija stvara dodatne tenzije i frustracije među korisnicima, koji se svakodnevno suočavaju s izazovima prilikom korišćenja javnog prevoza.
U svetlu ovih problema, važno je da se celi sistem gradskog prevoza prilagodi potrebama svih korisnika, uključujući i one sa oštećenjem vida. Implementacija funkcionalnih zvučnih automata može znatno poboljšati kvalitet života slepih i slabovidih osoba, omogućujući im da se slobodno kreću i koriste javni prevoz bez straha od propuštanja svojih odredišta.
U isto vreme, ovo je prilika za nadležna preduzeća da pokažu svoju odgovornost prema svim građanima, obezbeđujući da javni prevoz bude inkluzivan i pristupačan za sve. Kroz saradnju i angažman, moguće je pronaći rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih korisnika gradskog prevoza i stvoriti bolje uslove za život u zajednici.
