Na ostatku srušene spomen ploče vandali su nacrtali ustaško obeležje, slovo ‘U’. Ova spomen ploča je podignuta u znak sećanja na masovno ubistvo civila, uključujući 50 dece od šest meseci do 14 godina. Spomen ploča koja je podignuta u znak sećanja na 1.368 žrtava fašizma srušena je prošle nedelje nedaleko od Zagreba.
Ploča je prvotno postavljena 1959. godine, ali se na meti vandala našla 1991. godine kada je u potpunosti razbijena i uništena. Obnovljena je 2014. godine, međutim, ponovo je oskrnavljena. Na jednom delu ploče vandali su iscrtali „U“, simbol koji se povezuje sa ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata.
Na ploči je pisalo: „Ovde je sahranjeno 1.368 žrtava fašističkog terora koje su augusta 1942. ustaše poubijali i bacili u zdence ovog sela. Od toga je 1.165 iz Kozare, a 203 iz okoline Požege. Ustaške zveri nisu poštedele ni malu dečicu i među ovim žrtvama je 50 dece od 6 meseci do 14 godina. Neka je večna slava žrtvama okrutnog fašizma“. Ova spomen ploča je bila važan simbol sećanja na stradale, a njeno uništavanje izaziva duboku zabrinutost među građanima i aktivistima.
Incident se dogodio u trenutku kada društvo u Hrvatskoj i dalje raspravlja o nasleđu Drugog svetskog rata i fašizma. Ova vrsta vandalizma ne samo da pokazuje nedostatak poštovanja prema žrtvama, već i ukazuje na postojanje ekstremnih i radikalnih stavova u društvu. Mnogi smatraju da je važno očuvati sećanje na stradanja iz prošlosti kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija.
Vandalizam na ovom spomeniku je izazvao oštre reakcije kako među političkim liderima, tako i među građanima. Organizacije za ljudska prava i antifašističke grupe pozvale su vlasti da reše ovaj problem i da preduzmu korake kako bi se obezbedila sigurnost spomenika koji predstavljaju važne istorijske i kulturne vrednosti.
U saopštenju za medije, predstavnici antifašističkih udruženja izrazili su zabrinutost zbog sve učestalijih napada na spomenike i mesta sećanja na žrtve fašizma. Naglašavaju da je važno da društvo ne zaboravi prošlost i da se bori protiv ideologija koje promovišu mržnju i nasilje. U isto vreme, apelovali su na građane da se bore protiv vandalizma i da prijave takve incidente.
Pored ovog događaja, u poslednje vreme su se pojavili i drugi slučajevi vandalizma na spomenicima koji se odnose na antifašizam i borbu protiv fašizma. Ove pojave ukazuju na potrebu za dijalogom u društvu kako bi se razjasnile razlike u stavovima i kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponavljaju.
Takođe, stručnjaci upozoravaju da bi trebalo raditi na obrazovanju mladih o važnosti očuvanja sećanja na prošlost, kako bi se razvila svest o opasnostima ekstremizma i mržnje. Obrazovne institucije imaju ključnu ulogu u oblikovanju svesti generacija koje dolaze, a promovisanje tolerancije i razumevanja može pomoći u izgradnji boljeg društva.
U svetlu ovog incidenta, potrebno je da se društvo okuplja oko zajedničkih vrednosti i da se bori protiv svakog oblika mržnje i nasilja. Očuvanje sećanja na žrtve fašizma nije samo dužnost prema prošlosti, već i obaveza prema budućnosti. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo stvoriti društvo koje će biti otpornije na ekstremizam i koje će poštovati sve svoje članove, bez obzira na njihovu prošlost ili identitet.
