Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nedavno je izjavio da neće smeniti Džeroma Pauela sa mesta predsedavajućeg Federalnih rezervi (FED) pre isteka njegovog mandata u maju 2026. godine. Iako ga je kritikovao kao „potpuno krutog birokratu“, Tramp je ponovio svoje zahteve da Fed smanji kamatne stope. Ova izjava dolazi u trenutku kada se ekonomija suočava sa brojnim izazovima, a Tramp smatra da su njegovi potezi u globalnom trgovinskom sistemu, kao što su uvođenje viših carina, dugoročno korisni za američku ekonomiju.
U intervjuu za NBC News, Tramp je rekao da veruje da će Federalne rezerve jednom smanjiti kamatne stope, ali je izrazio sumnju da će to učiniti pre nego što smatra da je potrebno. „Pa, trebalo bi da ih smanji. I u nekom trenutku hoće. On to radije ne bi učinio jer nije moj fan. Znate, jednostavno me ne voli jer mislim da je on potpuno krut čovek“, rekao je Tramp. Ovakve izjave sugerišu napetosti između predsednika i predsedavajućeg FED-a, što može imati dugoročne posledice na monetarnu politiku u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tramp je takođe naglasio da su dobri rezultati američke ekonomije posledica njegovih politika, dok je za loše stanje ekonomije okrivio svog prethodnika Džozefa Bajdena. U svom obraćanju medijima, Tramp je rekao da je Bajden „uradio izuzetno loš posao po svim pitanjima“, ali nije pružio konkretne podatke koji bi potkrepili njegove tvrdnje. Ovaj pristup je uobičajen za Trampa, koji često koristi retoriku okrivljavanja kako bi skrenuo pažnju sa svojih poteza.
Tokom prvih 100 dana svog mandata, Tramp je nastojao da unapredi ekonomsku i trgovinsku strukturu SAD, uvođenjem strožih tarifa prema mnogim zemljama, uključujući i saveznike. Ova strategija imala je za cilj da zaštiti američke industrije i privuče kompanije da investiraju u Sjedinjene Američke Države. Međutim, neki analitičari su ukazali na to da su takve mere mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i usporavanja ekonomskog rasta u kratkom roku.
Pored toga, Tramp je ponovio da veruje da će njegovi ekonomski potezi na kraju učiniti Amerikance bogatijim. Iako su neki od njegovih ekonomskih politika naišli na kritiku, Tramp ostaje uveren u njihovu ispravnost. Ova situacija ukazuje na dublje razlike u pristupima ekonomskim pitanjima između Trampa i Bajdena, koje su postale sve očiglednije tokom proteklih godina.
Mnogi ekonomisti se slažu da je trenutna situacija u ekonomiji složena i da je teško precizno odrediti uzroke i posledice. Trampova administracija se suočila sa izazovima, kao što su trgovinski ratovi i pritisci na tržištu rada, dok je Bajdenova administracija nasleđivala te probleme i pokušavala da ih reši na svoj način. U tom smislu, Trampovo insistiranje na tom da su njegovi rezultati bolji može se smatrati političkom strategijom koja mu pomaže da ostane relevantan na američkoj političkoj sceni.
U zaključku, Trampove izjave o Federalnim rezervama i ekonomskim rezultatima ukazuju na njegovu odlučnost da zadrži kontrolu nad ekonomskom retorikom. Njegovo kritiziranje Džeroma Pauela i okrivljavanje Bajdena za trenutne probleme u ekonomiji oslikava njegovu strategiju pokušaja da se distancira od negativnih posledica svojih politika. Kako se politička scena u Americi razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će Trampovi stavovi uticati na buduće odluke o ekonomskim pitanjima i kakve će posledice imati na opštu situaciju u zemlji.
