Nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da politika Nemačke prema Izraelu nije promenjena, već je doneta odluka da se zabrani izvoz oružja koje bi moglo biti korišćeno u Pojasu Gaze. Ova odluka je usledila nakon što je izraelska vlada odlučila da nastavi sa eskalacijom vojnog sukoba, kako je prenelo nemačko izdanje Ziddojče cajtung. Merc je naglasio da principi nemačko-izraelske politike ostaju nepromenjeni uprkos neslaganjima koja postoje između dve zemlje, posebno u vezi sa vojnim akcijama u Gazi.
Kancelar je istakao da Nemačka stoji uz Izrael već 80 godina i da će nastaviti da pomaže ovoj zemlji u njenoj odbrani. Međutim, naglasio je da Nemačka ne može da isporučuje oružje za sukob koji izraelska vlada planira da reši isključivo vojnim sredstvima. Prema njegovim rečima, takav pristup bi mogao da dovede do velikog broja civilnih žrtava i evakuacije celog grada Gaze. Merc se zapitao gde bi ti ljudi mogli da odu, ukazujući na humanitarnu krizu koju bi ovakve akcije mogle izazvati.
Na kritike da se nije dovoljno konsultovao o svojoj odluci, Merc je odgovorio da nije sam doneo ovu odluku, ali da preuzima odgovornost za nju. Takođe je ponovio izraelskom predsedniku Isaku Hercogu da se principi nemačke politike prema Izraelu neće menjati. Merc je jasno ukazao na to da uzrok sukoba u Pojasu Gaze leži u Hamasu i njegovom terorizmu, te da se protiv tog fenomena mora boriti pravim sredstvima i sa pravim ciljem.
U međuvremenu, američki državni sekretar je okrivio francuskog predsednika Makrona za neuspeh pregovora između Hamasa i Izraela, ističući da se trenutna situacija ne može smatrati prilikom za primirje. Ovaj komentar dolazi u svetlu rastućih tenzija u regionu, gde se humanitarna situacija u Gazi dodatno pogoršava. Prema izveštajima, oko 1.900 kamiona humanitarne pomoći je distribuirano u Gazu tokom protekle sedmice, što ukazuje na hitnu potrebu za pomoći u ovom regionu pogođenom sukobom.
U okviru izraelske vlade, Netanjahuov kabinet je odobrio kontroverzni plan koji podrazumeva preuzimanje potpune kontrole nad Pojasom Gaze. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije i nesuglasice, ne samo unutar Izraela, već i na međunarodnom nivou. Postoji značajno neslaganje čak i unutar vojnog vrha Izraela, gde načelnik Generalštaba izražava sumnju u svrhu trenutnih vojnih akcija.
Merc je jasno stavio do znanja da Nemačka ne može biti deo vojne intervencije koja ima potencijal da izazove još veće humanitarne krize. Njegova izjava o isporuci oružja i potrebama za zaštitu civila ukazuje na etičke i moralne dileme s kojima se suočava međunarodna zajednica u kontekstu sukoba u Gazi. U ovom trenutku, važno je pronaći rešenje koje će smanjiti patnje civila i omogućiti trajni mir u regionu.
Na kraju, kancelar Merc je potvrdio opredeljenost Nemačke da ostane uz Izrael, ali je istovremeno naglasio da se mora pronaći alternativni pristup za rešavanje sukoba koji ne uključuje eskalaciju nasilja. Njegov stav o humanitarnim aspektima sukoba i potrebi za zaštitom civila može poslužiti kao osnova za buduće međunarodne pregovore i inicijative koje se tiču mira u regionu.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će se situacija u Gazi i dalje pratiti sa pažnjom, a svaka nova odluka koja se donese može imati dalekosežne posledice ne samo za region, već i za globalnu politiku. Nemačka, kao ključni igrač u međunarodnim odnosima, ostaje pod pritiscima da balansira između svojih istorijskih veza i savremenih humanitarnih obaveza.
