Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, osudio je „pretnje“ Sjedinjenih Američkih Država, ističući da će njegova zemlja preći u „fazu oružane borbe“ ukoliko dođe do napada. U njegovoj izjavi, koju je prenela agencija Efe, Maduro je naglasio da se Venecuela trenutno nalazi u „neoružanoj fazi borbe“, koja se temelji na političkim, komunikacionim i institucionalnim naporima. Međutim, ukoliko bi došlo do napada na zemlju, Maduro je rekao da bi se Venecuela organizovano i planirano pripremila za oružani otpor protiv agresije, bilo da je ona lokalna, regionalna ili nacionalna.
Maduro je dodao da se njegova zemlja priprema za odbranu i da će preći na „raspoređivanje odbrambenih kapaciteta, obuku i prekvalifikaciju celokupnog venecuelanskog stanovništva“. Njegove reči odražavaju uverenje da je venecuelanski narod sposoban da se brani, te je naglasio da su oni, iako miroljubivi, takođe spremni na borbu, ističući da „niko neće doći da ih porobi, ni danas niti ikada“.
Ove izjave dolaze usred tenzija između SAD i Venecuele, koje su se dodatno zaoštrile nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio Venecuelu na moguće posledice njihovih vojnih akcija. Tramp je izjavio da će američki avioni oboriti venecuelanske avione ukoliko dovedu američke letelice „u opasnu situaciju“. Ova pretnja usledila je nakon incidenta kada su dva venecuelanska F-16 aviona preletela američki razarač u Karibima.
U međuvremenu, američka vojska je pojačala svoje prisustvo u regionu, rasporedivši više od 4.000 marinaca u vode Latinske Amerike i Kariba, kao deo svojih napora u borbi protiv narko-kartela. Trampova administracija je mnoge od ovih kartela označila kao strane terorističke organizacije, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Napetosti između SAD i Venecuele nisu nove, a Madurova vlada je često kritikovala američku politiku prema svojoj zemlji, optužujući je za mešanje u unutrašnje poslove. Venecuela se suočava sa ozbiljnim ekonomskim i političkim krizama, a američke sankcije dodatno su pogoršale situaciju. Maduro je više puta pozivao na jedinstvo i otpor protiv stranih pretnji, naglašavajući potrebu za mobilizacijom naroda u odbrani nacionalnog suvereniteta.
Ova situacija je dodatno naglašena u svetlu međunarodnih dešavanja i promene u geopolitičkim odnosima. Rusija i Kina su pokazale podršku Madurovoj vladi, dok su mnoge zapadne zemlje, uključujući SAD, priznale opoziciju kao legitimnu vlast. Ove podele u međunarodnoj zajednici doprinose složenosti sukoba, a situacija u Venecueli ostaje jedna od najkontroverznijih tema u savremenoj politici.
Madurova retorika o pripremi za oružanu borbu može se shvatiti kao pokušaj da se mobilizuje nacionalni duh i ojača unutrašnja podrška. On često koristi nacionalističku retoriku kako bi osnažio svoju poziciju u zemlji i skrenuo pažnju na strane pretnje, što mu može pomoći da zadrži vlast u teškim vremenima.
U svetlu ovih događaja, budućnost Venecuele ostaje neizvesna. S obzirom na unutrašnje i spoljašnje pritiske, kao i na potencijalne sukobe, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije. Madurova vlada, koja se suočava sa ekonomskim kolapsom i humanitarnom krizom, moraće da pronađe način da se nosi sa izazovima koje donose unutrašnji i spoljni faktori, a njegovo najnovije upozorenje o oružanoj borbi može biti znak da se priprema na najgore.
