Karol Navrocki, novoizabrani predsednik Poljske, dolazi iz kontroverzne prošlosti povezane s navijačkom kulturom. Tokom svoje mladosti bio je strastveni navijač fudbalskog kluba Lehija Gdanjsk, a njegov put ka predsedničkoj funkciji obeležila su brojna pitanja o njegovim vezama sa navijačkim grupama i učešćem u nasilnim sukobima. Ove informacije su isplivale tokom njegovih predsedničkih kampanja, gde se suočio s kritikama zbog svog učešća u brutalan tučama.
Navrocki je bio deo ozloglašene tuče između navijača Lehije Gdanjsk i Leha Poznanj 2009. godine, koja je poznata po svojoj brutalnosti. Ova tuča, koja se odigrala na polju kod Gdanjska, uključivala je oko 140 navijača, a trajala je oko šest i po minuta. Tokom kampanje, Navrocki nije negirao svoje učešće u ovim sukobima, opisujući ih kao „časne muške borbe“. Ovaj stav izazvao je podeljene reakcije u javnosti, dok su neki smatrali da je njegova prošlost pokazatelj snage, drugi su ga kritikovali kao potencijalno kompromitujućeg kandidata.
Prema izveštajima, u tuči su učestvovali i neki pojedinci sa kriminalnim dosijeima, što dodatno komplikuje Navrockijevu sliku. Iako su neki mediji istakli njegovu povezanost sa kriminalnim miljeom, portparol Okružnog tužilaštva u Poznanju izjavio je da njegovo ime ne figurira u zvaničnim dokumentima vezanim za ovu tuču. Međutim, njegovo uključivanje u navijačke aktivnosti i dalje izaziva sumnju među političarima i analitičarima.
Navrocki je takođe bio povezan sa kontroverznim ličnostima iz sveta navijača, što je dodatno pojačalo kritike tokom njegove kampanje. Osim toga, njegovi stavovi o Ukrajini i njenoj ulozi u međunarodnim odnosima izazvali su dodatne tenzije. On je kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, naglašavajući da Poljska zaslužuje više priznanja za pomoć Ukrajini. Tokom predizborne kampanje, izneo je ideju da je spreman za pregovore s Putinom, što je dodatno iritiralo neke birače.
Navrocki je rođen 1983. godine i pre nego što je postao predsednik, bio je direktor Instituta za nacionalno sećanje. Njegova kampanja je bila fokusirana na nacionalističke teme, a slogan „Poljska na prvom mestu“ ukazuje na njegovu orijentaciju ka zaštiti nacionalnih interesa. Njegovi pristalice iz stranke Pravo i pravda (PiS) podržali su ubrzano članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji i NATO-u, dok su kritičari isticali da on podstiče nelagodnost prema ukrajinskim izbeglicama.
Tokom svoje kampanje, Navrocki je negovao imidž „opasnog“ momka, često se prikazujući na sportskim aktivnostima, što ga je razlikovalo od njegovog liberalnog protivnika Rafala Tržaskovskog. Njegova povezanost s navijačkom kulturom zasigurno će oblikovati njegov predsednički mandat, a mnogi se pitaju kako će se nositi s nasleđem svoje prošlosti.
U svetlu svih ovih kontroverzi, važno je napomenuti da je predsednik Poljske, iako ima značajnu ceremonijalnu ulogu, u mogućnosti da postavi veto na zakone ili ih pošalje na sudsku reviziju. Navrocki će zvanično preuzeti dužnost 6. avgusta, dok će vreme pokazati kako će njegova prošlost uticati na njegovu buduću politiku i odnose sa susednim zemljama, posebno Ukrajinom i Rusijom.
Kao što su neki analitičari primetili, njegova prošlost može biti dvosekli mač, koji može privući određene birače, ali i odbiti druge. U svetlu trenutnih političkih tenzija u Evropi, biće zanimljivo pratiti kako će se Navrocki snaći na poziciji predsednika i koje će prioritete staviti na dnevni red. Njegova sposobnost da balansira između nacionalizma i međunarodnih odnosa biće ključna za njegovu politiku i ugled na domaćem i međunarodnom planu.
