Angažman na daljinu postao je posebno značajan tokom pandemije koronavirusa, kada su mnoge kompanije bile primorane da pređu na rad od kuće. Ovaj oblik rada omogućava zaposlenima da obavljaju svoje dužnosti iz udobnosti svog doma, što je postalo ključno za održavanje poslovanja u teškim vremenima. Istraživanja su pokazala da se značajan broj poslova može obavljati na daljinu, a istraživači Džonatan Dingel i Brent Nejman sa Univerziteta u Čikagu procenjuju da bi oko 37 procenata poslova moglo biti izvedeno iz kuće.
Vrste poslova koji se mogu raditi od kuće su raznolike. Od menadžerskih pozicija do prodajnih agenata, mnoge profesije ne zahtevaju fakultetsku diplomu, što otvara vrata mnogim radnicima. Na primer, među najplaćenijim poslovima koji se mogu obavljati na daljinu, a ne zahtevaju diplomu, nalaze se brokera, privatni detektivi, supervizori administrativnih radnika, farmeri, sekretari, kao i agenti za prodaju osiguranja.
Jedan od najzanimljivijih aspekata rada na daljinu je njegov potencijal da pruži podršku zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Rad od kuće može biti prilika za mnoge osobe koje se suočavaju sa fizičkim ili mentalnim izazovima, omogućavajući im da doprinosi društvu bez prepreka koje bi im mogle otežati rad u tradicionalnom okruženju. Ovaj oblik zapošljavanja može im pomoći da postignu veću nezavisnost i samostalnost.
Osim toga, pandemija je dovela do promena u načinu na koji kompanije razmišljaju o radnom okruženju. Na primer, nedavno je jedan finansijski gigant najavio da će njegovo osoblje zauvek raditi od kuće, što ukazuje na to da se radne navike i očekivanja zaposlenih menjaju. Ova transformacija može imati dugotrajne posledice na tržište rada i način na koji se pristupa zapošljavanju.
U svetu rada, postoje i neobični poslovi koji privlače pažnju. Na primer, testiranje dušeka ili profesionalno grljenje su samo neki od najneobičnijih poslova koji postoje. Ovi poslovi često zahtevaju specifične veštine ili jedinstvene sposobnosti, a ponekad su i izvor zabave za one koji ih obavljaju. Iako nisu uobičajeni, oni mogu biti veoma dobro plaćeni i pružiti radnicima priliku da se istaknu na tržištu rada.
Osim toga, postoje i dobre vesti za regionalna tržišta. Na primer, nemačka kompanija planira izgradnju fabrike auto-delova u jednom gradu u Srbiji, što bi moglo doneti nova radna mesta i poboljšati ekonomsku situaciju u tom području. Očekuje se da će nova fabrika zaposliti oko 450 radnika, što je značajan doprinos lokalnoj ekonomiji.
Sa druge strane, najavljuju se i promene u zakonodavstvu o socijalnoj zaštiti koje bi mogle uticati na sposobne radnike. Ove promene mogu zahtevati da se radnici koji su sposobni za rad, ali su nezaposleni, obavezno prijave za državnu pomoć kako bi se podstakli na zapošljavanje. Ovaj pristup može imati za cilj da smanji nezaposlenost i poveća aktivnost na tržištu rada.
Na kraju, radnici u različitim industrijama, uključujući i proizvodnju, se vraćaju na posao nakon perioda plaćenog odsustva. Na primer, radnici kompanije Fijat će se vratiti na posao, što ukazuje na to da se industrijska proizvodnja postepeno vraća u normalu. Ova obnova aktivnosti može biti pozitivna vest za ekonomiju i radnike koji zavise od ovih sektora.
U zaključku, rad na daljinu je postao značajan deo savremenog tržišta rada, donoseći mnoge prednosti i prilike za različite grupe radnika. Sa stalnim razvojem tehnologije i promenama u načinu rada, očekuje se da će ova praksa nastaviti da raste i oblikuje budućnost zaposlenosti.
