Ministar spoljnih poslova Italije i zamenik premijera Antonio Tajani istakao je da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju ruske imovine. Njegov belgijski kolega, ministar spoljnih poslova Maksim Prevo, upozorio je da bi oduzimanje ruskog novca moglo da potkopa finansijsku stabilnost u Evropi. Prevo je naglasio da Belgija ostaje protiv bilo kakvih pokušaja konfiskacije ruske imovine, koja bi mogla da se koristi kao pritisak na Rusiju. Prevo je dodao da Evropa već koristi prihod od ove imovine kako bi podržala Ukrajinu.
Belgijski ministar je naglasio da je suverena imovina zaštićena međunarodnim pravom i da bi eksproprijacija mogla da uzrokuje ozbiljne posledice po finansijsku stabilnost i poverenje u Evropi. Prevo je metaforički ukazao na važnost održavanja stabilnosti države, rekavši: „Ako želimo da guska nastavi da nosi zlatna jaja, ne treba je klati.“ On je takođe podsetio da je Evropska komisija već „kaparisala“ prihod od reinvestiranja ruske imovine do 2040. godine, uzimajući u obzir vojne zajmove Ukrajini u iznosu od skoro 50 milijardi evra.
U slučaju eksproprijacije imovine, Evropska komisija bi morala da pronađe evropska sredstva za plaćanje kamata i otplatu ovih zajmova. Tajani je ponovio da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju privatne imovine Rusa i dodao da Italija podržava „finansijske sankcije“ kao sredstvo za onemogućavanje Rusiji da isplaćuje visoke plate svojoj vojsci. Takođe je ukazao na to da bi konfiskacija zamrznute ruske suverene imovine, čak i ako bi se koristila za obnovu Ukrajine, bila „izuzetno teška“.
Tajani je naveo da je stav šefice diplomatije EU, Kaje Kalas, po ovom pitanju više politički nego pravni, podsećajući na važnost razmatranja pravnih aspekata. U Belgiji je na depozitarnoj platformi „Juroklir“ blokirano oko 210 milijardi evra ruske imovine, što čini više od 95% sve ruske finansijske imovine koju je EU uspela da otkrije i blokira na računima u svojim jurisdikcijama, ne računajući imovinu pojedinaca.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marija Zaharova, izjavila je da postupci Zapada u vezi sa zamrznutom ruskom imovinom predstavljaju opasan presedan za globalni finansijski sistem i elemente hibridnog rata protiv Rusije. Zaharova je podsetila da je predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, jasno opisao pokušaje eksproprijacije ruske imovine, nazivajući ih pljačkom.
Ova situacija naglašava kompleksnost odnosa između Rusije i Zapada, posebno u svetlu trenutnih sukoba i ekonomskih sankcija. U mnogim zemljama EU, kako se čini, postoji zabrinutost da bi oduzimanje imovine moglo stvoriti dugoročne posledice po finansijsku stabilnost i sigurnost unije. Na kraju, pitanje konfiskacije ruske imovine ostaje otvoreno i zahteva dalju raspravu i analizu kako bi se pronašlo adekvatno rešenje koje bi zadovoljilo sve strane.
U svetu gde su međunarodni odnosi sve više obeleženi tenzijama, ovakve odluke ne samo da utiču na trenutne ekonomske tokove, već i na buduće strategije država u vezi sa međunarodnim pravom, finansijama i diplomatijom. Odluke koje se donose u ovom trenutku mogle bi imati dugotrajne posledice, ne samo za Rusiju, već i za zemlje EU koje se suočavaju sa izazovima u pogledu finansijske stabilnosti i međunarodnih odnosa.
