Na pitanje novinara u Ovalnom kabinetu o opcijama vezanim za preuzimanje Grenlanda, predsednik Donald Tramp je izjavio da ne namerava da odustane od bilo koje opcije, naglašavajući značaj te teritorije za Sjedinjene Američke Države. Prema izveštaju En-Bi-Si njuz, Tramp je istakao da SAD održavaju „veoma dobre odnose sa Danskom“, ali je takođe dodao da je Grenland strateški važan za Ameriku, što prenosi Rojters.
Trampov stav o Grenlandu nije nov, jer je američki predsednik ranije izražavao interes za ovu autonomnu teritoriju, koja je deo Kraljevine Danske. Tokom svoje administracije, Tramp je predložio ideju o kupovini Grenlanda, što je izazvalo brojne reakcije i polemike, kako u Americi, tako i u Danskoj. Iako je Trampova ideja naišla na otpor i kritikovana kao neozbiljna, on je ponovo naglasio značaj Grenlanda u kontekstu geopolitike.
U razgovoru sa novinarima, Tramp je izneo svoj stav da je „Grenland potreban“ Sjedinjenim Državama i da se ne može osloniti na Dansku u slučaju da Rusija ili Kina odluče da zauzmu ovu teritoriju. Ovaj komentar ukazuje na sve veće tenzije u Arktičkom regionu, gde se očekuje da će se borba za resurse i strateške pozicije pojačati u narednim godinama. Tramp je podsetio na nedavni događaj u Venecueli, implicirajući da SAD imaju sposobnost da deluju brže i efikasnije od Danske.
Osim toga, Tramp je izrazio uverenje da će se situacija oko Grenlanda „nekako rešiti“. On je ukazao na važnost nedavnog sastanka između američkog potpredsednika Džej Di Vensa, državnog sekretara Marka Rubija, i danskih zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova Lars Lokea Rasmusena i ministarku spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfelt. Ovaj sastanak održan je u Ajzenhauerovoj zgradi u Vašingtonu, a očekuje se da će rezultati tog sastanka biti ključni za buduće korake u vezi sa Grenlandom.
Grenland, koji je najveći ostrvski teritorijalni entitet na svetu, ima bogate prirodne resurse, uključujući minerale, naftu i gas. Strategijski položaj Grenlanda, blizu severnog pola, dodatno povećava njegovu važnost, posebno s obzirom na klimatske promene koje otvaraju nove pomorske putanje i resurse u Arktičkom regionu. Američke vojne baze na Grenlandu takođe igraju ključnu ulogu u bezbednosti SAD i NATO-a.
Pitanje suvereniteta nad Grenlandom dodatno komplikuje globalna geopolitička situacija. Rusija je već povećala svoje vojne prisutnosti u Arktičkom regionu, što izaziva zabrinutost u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama. Trampova administracija smatra da je očuvanje američkog uticaja u ovoj oblasti ključno za nacionalnu bezbednost i strateške interese.
U tom kontekstu, Trampove izjave o Grenlandu ne treba shvatiti kao izolovane ili neozbiljne, već kao deo šire strategije američke administracije prema Arktiku. U svetlu pretnji koje predstavljaju Rusija i Kina, SAD su spremne da preduzmu sve potrebne korake kako bi osigurale svoje interese u ovom regionu.
Kako se situacija razvija, sve oči su uprte u Grenland i u to kako će Danska reagovati na američke ambicije. S obzirom na istorijske veze između SAD i Danske, kao i na kompleksan odnos prema Grenlandu, budućnost ove teritorije ostaje neizvesna. U svakom slučaju, Trampova administracija će nastaviti da istražuje sve opcije, jer smatra da je kontrola nad Grenlandom ključna za američku dominaciju u Arktičkom regionu.
