Ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, reagovao je na navode Borka Stefanovića, zamenika predsednika Stranke slobode i pravde, koji su se tiču povezanosti predsednika Aleksandra Vučića sa kriminalnim grupama. Đurić je ocenio da su Stefanovićeve tvrdnje još jedan u nizu očajničkih pokušaja dela opozicije da kriminalizuje Vučića i Srpsku naprednu stranku, uz napomenu da se to čini bez ikakvih pravih dokaza.
U svom odgovoru, Đurić je istakao važnost govora o činjenicama i demantovao Stefanovićeve insinuacije. On je na svom Fejsbuk profilu napisao da su tvrdnje o povezanosti Vučića i njegovog brata sa trgovinom drogom „čista i fabrikovana laž“. Đurić je naglasio da opozicija ne može doći na vlast putem laži, jer narod Srbije može da prozre njihove prave motive. On je upozorio da, iako su te laži usmerene protiv Vučića, one će takođe biti korišćene od strane neprijatelja Srbije u svetu, što može blatisati celu zemlju bez obzira na političko opredeljenje njenih građana.
Đurić je istakao da to što radi opozicija nije odgovorna kritika, već beskrupulozna kampanja koja može da zagorča politički život u zemlji. On je apelovao na opoziciju da se okrene konstruktivnom dijalogu umesto da se bavi fabrikovanjem laži koje mogu imati ozbiljne posledice po reputaciju Srbije na međunarodnoj sceni.
Pored toga, Đurić je ukazao na to da je ovakvo ponašanje opozicije kontraproduktivno i da može imati štetne posledice po sve građane Srbije. Ova situacija dodatno ukazuje na duboke podele u srpskoj politici, gde opozicija često koristi ekstremne metode kako bi diskreditovala vladajuće strukture.
S obzirom na trenutnu političku klimu u Srbiji, važno je napomenuti da se ovakvi sukobi između vlasti i opozicije ne dešavaju samo na lokalnom nivou, već i na međunarodnom planu. U svetu u kojem je informacija brzo dostupna, jedan netačan navod može imati dalekosežne posledice, a Đurić je to prepoznao kao ključni problem koji treba rešavati.
Đurić je takođe naglasio da je neophodno da se opozicija vrati osnovnim principima političkog delovanja, koji uključuju odgovornost, istinu i poštovanje prema građanima. Umesto da se bave optužbama, trebalo bi da se fokusiraju na pitanja koja su važna za svakodnevni život građana, kao što su ekonomija, zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.
U zaključku, ova situacija ukazuje na to koliko je važno imati odgovornu i konstruktivnu opoziciju koja će doprinositi razvoju društva, a ne samo kritikovati vlast bez osnovanih argumenata. Đurićeva izjava je poziv na razmišljanje o budućnosti političkog dijaloga u Srbiji i potrebnom pomirenju između različitih političkih aktera. Kroz otvoren i iskren dijalog, moguće je pronaći rešenja koja će koristiti svima, umesto da se nastavlja sa sukobima i optužbama koje ne donose ništa pozitivno.
Ovaj trenutak se može smatrati prekretnicom za srpsku politiku, ukoliko se svi akteri odluče za saradnju i zajednički rad na poboljšanju kvaliteta života građana. U tom pravcu, Đurićeva reakcija može biti viđena kao podsticaj za promene koje su potrebne da bi se izgradila stabilnija i prosperitetnija Srbija.
