Na Kosovu se trenutno nalazi oko 4.657 vojnika KFOR-a iz 31 zemlje, što je značajno manje u poređenju sa 1999. godinom kada je tamo bilo oko 50.000 pripadnika. Odluka NATO-a da postepeno smanji broj vojnika KFOR-a, objašnjavajući to „stabilnom situacijom“, nije izazvala oduševljenje među srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Dok iz Alijanse tvrde da je u pitanju reorganizacija, analitičari upozoravaju da ovo smanjenje vojnika stvara osećaj nesigurnosti i otvara prostor za veće prisustvo kosovske policije, što može dodatno destabilizovati situaciju.
Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, ističe da vest o smanjenju broja vojnika KFOR-a nije ohrabrujuća. On naglašava da Srbi na Kosovu i dalje polažu veliku nadu u KFOR, smatrajući njegovo prisustvo značajnim, ali dodaje da se smanjenje broja vojnika ne može smatrati pozitivnim signalom. „Niko se ne raduje tome. KFOR šalje poruku da ne vidi više problem na Kosovu koji zahteva njihovo prisustvo“, naglašava Gogić.
Prema njegovim rečima, trenutni problemi sa kojima se Srbi suočavaju uključuju diskriminaciju u institucijama, hapšenja i bespravno postupanje, a KFOR ne može ništa učiniti po tom pitanju. Sa smanjenjem broja vojnika KFOR-a, očekuje se da će na ulicama Kosova sve više biti pripadnika kosovske policije, što može dodatno otežati život lokalnom srpskom stanovništvu.
Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, smatra da NATO ne planira da okonča misiju na Kosovu u bliskoj budućnosti. On naglašava da se glavni akter misije menja, pri čemu je Turska sada dominantna sila koja insistira na opstanku KFOR-a. „Turska koristi KFOR kao okvir za demonstraciju svoje moći na terenu“, dodaje Vujinović, ukazujući na to da je komandant KFOR-a iz turske vojske, a da će i njegov naslednik najverovatnije biti iz iste vojske.
NATO je nedavno saopštio da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, što omogućava prilagođavanje i optimizaciju misije KFOR-a. Postepeno smanjenje i reorganizacija prisustva KFOR-a planiraju se tokom naredne godine. U saopštenju se naglašava da će prilagođavanje snaga biti sprovedeno postepeno, u skladu sa nacionalnim rotacijama i procenama na terenu, uz mogućnost promene odluke ukoliko se situacija pogorša.
Na Kosovu se trenutno nalazi 4.657 pripadnika KFOR-a iz 31 zemlje. Među njima su 907 italijanskih, 590 američkih vojnika iz sastava Nacionalne garde, 408 mađarskih, 382 turskih i 126 albanskih vojnika. Ovaj broj predstavlja veliku razliku u odnosu na 1999. godinu kada je KFOR imao 50.000 vojnika, a njegov cilj bio je održavanje reda, mira i sigurnosti na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Prema informacijama američkog portala „Politiko“, SAD vrše pritisak na NATO da smanji svoje spoljne aktivnosti, uključujući i okončanje misije u Iraku, kao i da smanji prisustvo Alijanse na Kosovu. U izveštaju se navodi da Vašington insistira na redefinisanju prioriteta NATO-a i ograničavanju operacija van evroatlantskog prostora, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.
Iako je smanjenje broja vojnika KFOR-a uzrokovalo zabrinutost među srpskim stanovništvom, američki zvaničnici su izjavili da trenutno nema promena u raspoređivanju američkih snaga na Kosovu. Ova situacija ostaje pod pažnjom međunarodnih analitičara koji prate razvoj događaja na ovom području. Sa smanjenjem broja vojnika KFOR-a, budućnost stabilnosti na Kosovu ostaje neizvesna, a lokalno stanovništvo se suočava sa sve većim izazovima.
