Rouds, stolar iz Vitlija u Devonu, bio je predmet kontroverznog suđenja nakon što je ubio svoju suprugu 2016. godine. Prvobitno je proglašen nevinim na suđenju 2017. godine, tvrdeći da je delovao u samoodbrani tokom sukoba u njihovom domu. Međutim, nove informacije koje su isplivale 2021. godine tokom terapije njegovog deteta, promenile su tok slučaja. Naime, dete je otkrilo da je Rouds ubio njegovu majku i da ga je naterao da učestvuje u zločinu.
Ova izjava je dovela do ponovnog otvaranja slučaja, a zahvaljujući izmenama zakona o dvostrukom suđenju iz 2005. godine, Roudsova oslobađajuća presuda je poništena u novembru 2024. godine. Na ponovljenom suđenju 2025. godine, porota je jednoglasno donela presudu o njegovoj krivici za ubistvo, kao i za okrutnost prema detetu, ometanje pravde i krivokletstvo.
Dokazi su ukazivali na to da je plan ubistva uključivao manipulaciju detetom. Prema izjavama, Rouds je rekao detetu da nacrta sliku za majku, a zatim joj je rekao da zatvori oči i ispruži ruke. Kada je to učinila, Rouds je ušao u sobu i ubio je. Policija je pronašla telo Sari Rouds u kuhinji, u lokvi krvi, sa dubokom ranom na vratu.
Na prvom suđenju, Rouds je tvrdio da su on i dete povređeni u samoobrani, navodeći da je njegova supruga bila agresivna. Međutim, na drugom suđenju, otkriveno je da su povrede koje je Rouds zadobio bile deo njegovog pokušaja da prikrije zločin. Nakon što je ubio svoju suprugu, Rouds je sebi naneo rane i naložio detetu da mu nanese još povreda.
U šokantnom svedočenju, dete je otkrilo da je pretrpelo ozbiljne traume zbog delovanja svog oca. Reklo je da ožiljci koje mu je Rouds zadao nikada neće nestati, opisujući to iskustvo kao „traumatično“. Dete je izjavilo da je svedočenje protiv oca bilo srceparajuće i da je njegova majka zaslužila pravdu.
Tokom izricanja presude, sudija je istakla da su Roudsovi postupci bili „zlobni“ i „bezosećajni“. Opisala je način na koji je ubio svoju ženu kao „brutalan“, ukazujući na to da su njegovi postupci pokazivali značajan predumišljaj i planiranje. Rouds je odbio da prisustvuje izricanju presude, i dalje tvrdeći da je nevin.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a svedočenja deteta su otvorila pitanja o nasilju u porodici i uticaju takvih zločina na decu. Mnogi su se zapitali kako su ovakve situacije moguće i zašto se često ne prepoznaju na vreme.
U svetlu novih dokaza i promena zakona, pravosudni sistem je ponovo razmotrio slučaj, pokazujući da pravda može biti dostižna čak i nakon prvobitnog oslobađanja. Ovaj slučaj je takođe podstakao diskusije o potrebnim reformama u vezi sa zaštitom dece i žrtava nasilja u porodici.
Roudsova priča nije samo priča o zločinu, već i o borbi za pravdu i potrebi za zaštitom najranjivijih. Dok se pravda konačno sprovodi, mnogi se nadaju da će se ovakvi zločini sve više prepoznavati i sprečavati, kako bi se zaštitila buduća pokolenja.
