Tužiteljka Zorica Stojšić, koja je prvi zamenik vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, nastavlja sa progonima tužilaca koji su deo predmeta „Ribnikar“. Nedavno je podnela disciplinsku prijavu protiv tužioca Ivana Jevtića, a izvor Kurira navodi da je i ova prijava potpuno neosnovana. U prethodnom periodu, još jedan tužilac iz istog predmeta, Nikola Uskoković, takođe je dobio prijavu od Stojšić.
Navodi se da se iza ovih postupaka krije pokušaj obračuna između Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića, glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Izvor tvrdi da Dolovac pokušava da oslabi Stefanovićev rad i uticaj tako što ugrožava i progoni njegove saradnike. Stefanović, kako se ističe, nije poslušnik i ne deluje u skladu sa njenim interesima, za razliku od nekih novosadskih tužilaca koji su, prema rečima sagovornika, uključeni u uništavanje predmeta poput „nadstrešnice“.
Tužiteljka Brankica Marić, koja je takođe na fotografiji, ranije je bila šef Odeljenja za borbu protiv korupcije u VJT u Beogradu. Iako je bila napadana u opozicionim medijima, njene molbe za zaštitu su ignorisane kako od strane Dolovac, tako i od Tužilačkog saveta. Nakon što je bila pod pritiskom, odlučila je da napusti tužilački posao i pređe u advokaturu, gde se sada suočava sa problemima oko upisa u advokatski imenik zbog pritisaka „opozicionih“ advokata.
Tužiteljka Gorjana Mirčić Čaluković, poznata po svom radu na borbi protiv nasilja u porodici i osnivanju prve kancelarije za pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja pri javnom tužilaštvu, takođe se suočila sa problemima. Prema izvorima, Dolovac joj je više puta blokirala izbor u VJT u Beogradu preko predsednika Visokog saveta tužilaštva, Branka Stamenkovića. Umesto da nastavi sa koordinacijom rada tužilaštava u borbi protiv nasilja u porodici, Čaluković je skrajnuta sa pozicije predavača na Pravosudnoj akademiji.
Izvor koji je govorio za Kurir zaključuje da postoji očigledna diskriminacija u postupanju disciplinskih tužilaca. Dok se prijave protiv tužilaca koji su politički aktivni i članovi „Ceprisa“ i „Proglasa“ odbacuju, oni su veoma brzi u napadima na tužioce koji se trude da obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom, umesto da se bave političkim aktivizmom.
Ova situacija dodatno ukazuje na tenzije unutar tužilaštva, gde se sukobi između različitih struja i interesnih grupa sve više manifestuju kroz disciplinske postupke. Pritisci i progoni koji se vrše nad tužiocima mogu imati dugoročne posledice ne samo po njih, već i po celokupni pravosudni sistem u Srbiji.
Društvo i javnost prate ove događaje sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da su mnogi od ovih tužilaca bili ključni u borbi protiv korupcije i drugih krivičnih dela. Njihovo sklanjanje ili osipanje može značiti slabiji odgovor institucija na ozbiljne izazove s kojima se društvo suočava.
Na kraju, situacija u tužilaštvu postavlja pitanja o nezavisnosti pravosudnog sistema i uticaju politike na rad tužilaca, što može dovesti do gubitka poverenja javnosti u institucije koje bi trebalo da budu stubovi vladavine prava. Sa svakim novim razvojem događaja, postavlja se pitanje koliko će tužioci moći da se bore protiv korupcije i kriminala kada su pod pritiskom i pretnjama vlastitih kolega i nadredjenih.
