U Beogradu, narodna poslanik Srpske napredne stranke (SNS), Uglješa Mrdić, ušao je u osmi dan štrajka ispred Skupštine Srbije. On je odlučan da nastavi svoj štrajk, bez obzira na sve teškoće sa kojima se suočava. Njegova borba, kako navodi, motivisana je potrebom za istinom i pravdom, jer smatra da sve institucije moraju funkcionisati kako bi Srbija mogla da se razvija i napreduje.
Mrdić je istakao da je narod u Srbiji željan istine i pravde, a on kao predsednik skupštinskog Odbora i poslanik oseća odgovornost da se bori za to. Tokom prethodne godine, posvetio je mnogo vremena situaciji u pravosuđu, istražujući različite slučajeve, među kojima je i tragedija koja se desila u Novom Sadu kada je došlo do pada nadstrešnice. Ova tragedija je, prema njegovim rečima, bila veoma ozbiljna i zahteva reakciju nadležnih institucija.
U svojoj borbi za pravdu, Mrdić je podneo krivičnu prijavu i predao dokaze koje su tražili, ali, kako tvrdi, nije bilo nikakve reakcije od strane nadležnih. Ovaj nedostatak akcije ga dodatno motiviše da istraje u svom štrajku glađu, koji je postao simbol borbe protiv nepravde i nemara institucija.
Mrdić se oslanja na podršku svojih prijatelja i kolega, među kojima su i petorica ratnih vojnih veterana koji su se pridružili njegovom štrajku. Ova podrška mu daje dodatnu snagu da izdrži i nastavi svoju borbu za pravdu.
On je naglasio da je situacija u pravosuđu u Srbiji veoma ozbiljna i da je potrebno da se svi uključe u rešavanje tih problema. Mrdić veruje da se jedino kroz zajedničku borbu može doći do promene i poboljšanja u funkcionisanju institucija. Njegova poruka je jasna: pravda i istina su prioriteti, a svi građani Srbije imaju pravo da ih traže.
U društvu u kojem su mnogi ljudi izgubili poverenje u institucije, ovakvi potezi kao što je štrajk glađu Uglješe Mrdića mogu poslužiti kao podsticaj za širu javnost da se aktivno uključe u rešavanje problema. On smatra da je važno podići svest o značaju pravde i istine, kako bi se stvorili bolji uslovi za život svih građana.
Mrdićeva borba se ne odnosi samo na njega lično, već na sve one koji se suočavaju sa nepravdom i sistemskim problemima u društvu. Njegova hrabrost da se suprotstavi izazovima i borba za ono što smatra ispravnim može inspirisati druge da se bore za svoja prava i da traže odgovornost od onih koji donose odluke.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da svaki pojedinac može doprineti promenama u društvu. Aktivizam, bilo kroz proteste, štrajkove ili druge oblike izražavanja nezadovoljstva, može biti moćan alat u borbi za pravdu. Uglješa Mrdić je postao simbol te borbe, a njegova odlučnost da ne odustane može imati dugoročne posledice na način na koji se institucije u Srbiji ponašaju prema građanima.
Kroz svoj štrajk, on poziva svakog pojedinca da se uključi u borbu za istinu i pravdu, jer samo zajedničkim snagama možemo stvoriti društvo koje će biti pravednije i odgovornije. Njegova poruka odjekuje širom Srbije: borba za pravdu nikada ne sme stati, a istina je ono što svi zaslužujemo.
