Sudija je izdao privremenu zabranu koja blokira planove administracije Donalda Trampa da oduzme Univerzitetu Harvard mogućnost upisa stranih studenata. Ova odluka je doneta nakon što je Harvard podneo tužbu, što predstavlja najnoviju eskalaciju sukoba između Bele kuće i jedne od najprestižnijih američkih institucija. Harvard je istakao da je odluka administracije „očigledno kršenje“ zakona i prava na slobodu govora.
Trampova administracija je tvrdila da Harvard nije učinio dovoljno da se suprotstavi antisemitizmu i da promeni svoju praksu zapošljavanja i prijema studenata, na šta je univerzitet oštro reagovao. Američka okružna sutkinja Alison Barouz izdala je privremenu zabranu u kratkoj presudi, koja zaustavlja potez Ministarstva za unutrašnju bezbednost, koje je pokušalo da ukine Harvardu pristup programu za studente i razmene, poznatom kao Student and Exchange Visitor Program.
Na Harvardu trenutno studira oko 6.800 međunarodnih studenata, što čini više od 27% ukupne studentske populacije. Harvard je u tužbi naveo da je „jednim potezom pera“ vlada pokušala da izbriše četvrtinu studentskog tela, koje značajno doprinosi univerzitetu i njegovoj misiji. Predsednik Harvarda, Alan Garber, oštro je osudio ovu odluku, nazivajući je nezakonitom i neosnovanom. On je istakao da je ova odluka nastavak niza vladinih poteza usmerenih na osvetu Harvardu zato što univerzitet nije pristao na pritiske federalne vlade.
U odgovoru na kritike, zamenica sekretara za štampu Bele kuće, Ebigel Džekson, izjavila je da bi Harvard, da mu je stalo do bezbednosti na kampusu, trebalo da se fokusira na stvaranje sigurnog okruženja, umesto što podnosi „besmislene“ tužbe. Harvard zavisi od novca koji dolaze od međunarodnih studenata, a mnogi od njih plaćaju punu školarinu. Na primer, školarina na Pravnom fakultetu Harvarda iznosi 80.760 dolara godišnje, a kada se dodaju troškovi stanovanja i drugih izdataka, ukupna suma može dostići oko 120.000 dolara.
Trampova administracija je stavila na nišan Harvard i druge elitne institucije, tvrdeći da bi trebali odlučnije reagovati protiv pro-palestinskih aktivista i da diskriminišu konzervativna gledišta. Administracija je pokrenula istrage protiv desetina univerziteta širom zemlje, a u aprilu je zamrzla 2,2 milijarde dolara federalnog finansiranja Harvardu, uz pretnju da će ukinuti univerzitetu poreski imunitet, koji je standardni status za obrazovne institucije u SAD.
Zamrzavanje finansiranja je podstaklo prethodnu tužbu Harvarda, koja je tražila od sudova da zaustave mere administracije. Harvard se nalazi u Kembridžu, Masačusets, i jedan je od osam elitnih univerziteta iz Ivy League grupe. Iako su čelnici Harvarda napravili određene ustupke, uključujući smenu rukovodstva Centra za bliskoistočne studije, najnovija tužba pokazuje da je univerzitet spreman da se pravno bori protiv Trampove administracije.
Univerzitet je angažovao istaknute republikanske advokate za ovaj slučaj, uključujući i savetnika Trampove organizacije. Strani studenti na Harvardu izrazili su zabrinutost da bi sukob između njihove institucije i vlade mogao da ih primora da se vrate kući. Jedna kineska studentkinja, Kat Sje, izjavila je da je „u šoku“ zbog najnovijih dešavanja i da je skoro zaboravila na ranije pretnje zabranom.
Ovaj slučaj je samo jedan u nizu sukoba između obrazovnih institucija i vlade, a situacija oko Harvarda može imati dalekosežne posledice ne samo za univerzitet, već i za politike o stranim studentima i obrazovanju u Sjedinjenim Američkim Državama. U kontekstu globalizacije obrazovanja, ovakvi potezi mogu postavljati nova pitanja o pristupu obrazovanju i slobodi govora na univerzitetskom nivou.
