Na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, sve više se vode rasprave o aktuelnim društvenim pitanjima, a jedna od tema koja izaziva veliku pažnju je i stav profesora Stevana Filipovića o studentskom svedoku, psihologinji Ani Mirković. Filipović je podelio tri storija na svom Instagram profilu, u kojima se osvrće na Mirković i njen doprinos javnom diskursu. Njegovi komentari su izazvali različite reakcije, a korisnici društvenih mreža su ih brzo podelili i komentarisali.
Filipović ističe da je Ana Mirković izjavila da je „Srbija odabrala slobodu i ljubav, kome se ne sviđa – neka ide“. Ova tvrdnja je izazvala brojne reakcije, jer se u društvu sve više oseća podela između onih koji podržavaju trenutni režim i onih koji se protive. Mirković, prema Filipovićevim rečima, pokušava da se distancira od onih koji su bili aktivni protiv režima u prethodnim godinama, a istovremeno se trudi da zadrži svoje mesto u javnom životu.
Filipović se sprda sa idejom da psiholozi mogu bezuslovno podržavati političke opcije koje su nepostojeće, naglašavajući da pravi psiholozi treba da imaju etiku u svom radu. Njegova analiza dovodi do zaključka da među psiholozima postoje oni koji su više orijentisani ka ličnim interesima nego ka etičkim principima. Ovakva retorika ukazuje na to da je Mirković možda oportunistkinja koja traži svoje mesto na političkoj sceni, što dodatno raspaljuje raspravu o moralnosti i etici u politici.
U drugom storiju, Filipović izražava sumnju u Mirkovićinu iskrenost, postavljajući pitanje da li je ona zapravo samo još jedan primer oportunizma. On se pita da li je Mirković, kao nekadašnji član anketne komisije, zapravo samo pokušavala da se ogradi od aktivista koji su se borili protiv trenutnog režima. Kroz svoju analizu, profesor postavlja pitanje o autentičnosti i integritetu onih koji se danas predstavljaju kao simboli otpora.
Treći storij donosi kritiku šireg kolektiva koji se, prema Filipovićevim rečima, ogradio od svih koji su se u prethodnim godinama protivili režimu. On izražava sumnju u to da li će se ikada probuditi iz halucinacije u kojoj se Vučić može predstavljati kao simbol otpora. Ovaj komentar dodatno osvetljava kako se percepcija političara i njihovih delovanja menja u očima javnosti, ali i kako se stvara narativ o otporu i borbi za bolje sutra.
Rasprava o ovim temama na društvenim mrežama pokazuje koliko su ljudi danas angažovani u političkom diskursu i koliko je važno da se čuje različite glasove. Filipovićevi storiji, iako su usmereni na jednu osobu, otvaraju širu diskusiju o etici, moralu i političkoj svesti u društvu. Mnogi korisnici su na društvenim mrežama pohvalili njegovu analizu, dok su neki izrazili sumnju u njegovu objektivnost, ukazujući na kompleksnost situacije u kojoj se nalazimo.
U svetu gde se informacije brzo šire, a stavovi formiraju pod uticajem društvenih mreža, važno je kritički pristupiti ovim temama i promišljati o tome kako se formira javno mnjenje. Diskusije poput ove, koje se vode oko profesorovih komentara, doprinose razumevanju složenosti političkih i društvenih odnosa u Srbiji. Na kraju, postavlja se pitanje kako će se ova situacija razvijati i da li će se u budućnosti pojaviti novi lideri koji će se usuditi da preuzmu odgovornost i bore se za promene koje su potrebne društvu.
