Radeta, žena iz Livna, svedoči o mračnim danima rata i zločinima koji su se događali u njenom rodnom mestu tokom devedesetih godina. U emotivnom intervjuu za Informer TV, ona se osvrnula na brutalne zločine koje su počinili pripadnici ustaškog režima, uključujući i ubistvo njenog deda Steve. „U Livnu je 10 kuća od mene živeo koljač za koga su svi znali da je lično klao Srbe i bacao ih u Kraške jame. Bio je kratko vreme u pritvoru, a onda su našli nekoliko udovica Srpkinja čije je muževe on zaklao,“ ispričala je Radeta.
Ona je naglasila da su te udovice svedočile da nisu videle zločin, što je, kako je istakla, „normalno jer nisu bile tu“. Na osnovu tih svedočenja, koljač je pušten na slobodu i nastavio je da živi svoj život sve do 1993. godine, kada je umro u novoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). Radeta je izrazila ogorčenost zbog nepravde koja je zadesila njenu porodicu i sve žrtve tog vremena. „Njemu dlaka sa glave nije falila. Ja ne mogu da oprostim ustaši koji je zaklao mog dedu Stevu,“ dodala je.
Ova svedočenja ponovo su otvorila bolne rane iz prošlosti i podsetila na zločine koji su ostavili duboke ožiljke u zajednici. Radeta je istakla da su nasljednici ovih koljača, umesto da se suoče sa svojom prošlošću, živeli normalan život, čak su se i zabavljali igrajući fudbal ispred crkve sa lobanjama zaklanih Srba iz Livna. Ova slika, prema njenim rečima, predstavlja ne samo moralni, već i emotivni udarac za sve one koji su izgubili svoje najmilije tokom rata.
Kroz priču Radete, prikazana je slika jednog društva koje se suočava sa svojim demonima, ali i dalje nosi teret prošlosti. Mnogi u Livnu i drugim mestima u bivšoj Jugoslaviji žive s sličnim traumama, pokušavajući da pronađu način da se suoče sa zločinima koji su se dogodili. Radeta je podsetila da je važno ne zaboraviti prošlost kako bi se izgradila bolja budućnost. „Svaka žrtva zaslužuje pravdu, a mi ne smemo da dozvolimo da njihovi zločinci prođu nekažnjeno,“ kazala je.
Ova izjava je izazvala niz reakcija među gledateljima, koji su delili svoja iskustva i osećanja prema ovim teškim temama. Mnogi su komentarisali kako je važno da se istina o ratnim zločinima ne zaboravi i da se o njima otvoreno govori. Radeta je naglasila da je sećanje na žrtve ključno za proces pomirenja i izlečenja u društvu. „Moramo da se borimo za istinu i pravdu, ne samo za sebe, već i za buduće generacije,“ zaključila je.
Uprkos tome što su prošle decenije od ratnih strahota, osećaj nepravde i bola ostaje duboko usađen u svesti preživelih. Mnogi od njih traže način da se suoče s prošlošću, ali i da izgrade mirnu budućnost. Radeta i njene reči su podsetnik da borba za pravdu nikada ne prestaje, a sećanje na žrtve mora ostati živo kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina.
Livno, kao i mnogi drugi gradovi u regionu, nosi teret teške prošlosti, ali istovremeno je i mesto gde se rađaju nove nade i pokušaji pomirenja. Radeta poziva sve da se suoče sa istinom, kako bi se stvorila budućnost u kojoj će zavladati mir i razumevanje. „Ne smemo zaboraviti, moramo se boriti za istinu,“ poručila je na kraju svog emotivnog ispovesti.
