Narodna banka Rumunije donela je odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, što je osmi put zaredom da se ova stopa ne menja. Ova odluka je usledila u kontekstu očekivanja da će inflacija u Rumuniji dodatno porasti u trećem kvartalu ove godine. Kao glavni uzroci za ovaj porast inflacije navode se ukidanje ograničenja cena električne energije i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza, koje su stupile na snagu 1. avgusta.
Inflacija predstavlja značajan izazov za ekonomiju Rumunije, a centralna banka je jasno stavila do znanja da je potrebno pažljivo pratiti kretanje cena. Ova situacija je dodatno otežana usled globalnih ekonomskih pritisaka, koji se reflektuju i na domaće tržište. Očekuje se da će povećanje troškova energije i druge ekonomske mere dovesti do rasta cena potrošačkih dobara, što može dodatno opteretiti budžet domaćinstava.
U svetlu ovih izazova, Vlada Rumunije je najavila nove privredne mere sa ciljem smanjenja budžetskog deficita. Prošle godine, deficit je iznosio 9,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je cilj vlade da ga smanji ispod šest odsto u narednoj godini. Mnogi od ovih koraka uključuju rezove u javnoj potrošnji, što će verovatno izazvati određene tenzije unutar društva, ali vlasti smatraju da je to neophodno za stabilizaciju ekonomije.
Cilj ovih ekonomskih politika nije samo smanjenje deficita, već i umirivanje investitora koji su zabrinuti zbog fiskalne politike Rumunije. U slučaju da kreditni rejting zemlje padne na nisku razinu, to bi moglo imati ozbiljne posledice po pristup finansiranju, uključujući i sredstva iz fondova Evropske unije. Evropska unija pruža značajnu podršku zemljama članicama, a gubitak kredibiliteta na finansijskim tržištima može otežati pristup ovim sredstvima.
Osim rezova u javnim troškovima, vlada planira i druge mere koje bi mogle doprineti stabilizaciji ekonomske situacije. Ove mere uključuju reforme u administraciji, kao i podsticaje za privredu, kako bi se stimulisao rast i zapošljavanje. U tom smislu, važno je napomenuti da su ovakve reforme često izazovne i zahtevaju vreme da pokažu svoje efekte.
Inflacija i budžetski deficit su samo neki od ekonomskih izazova sa kojima se Rumunija suočava. Ova zemlja, kao i mnoge druge, suočava se sa posledicama globalne ekonomske krize, koja je dodatno pogoršana pandemijom COVID-19. Mnogi analitičari smatraju da će se efekti ovih kriza osećati još dugo vremena, što će zahtevati pažljivo planiranje i implementaciju ekonomskih politika.
U svetlu svih ovih izazova, Narodna banka Rumunije nastaviće da prati inflaciju i preduzima adekvatne mere kako bi obezbedila stabilnost domaće valute i ekonomije u celini. Održavanje referentne kamatne stope na trenutnom nivou je znak opreznosti i spremnosti na prilagođavanje u zavisnosti od kretanja inflacije i drugih ekonomskih pokazatelja.
U zaključku, ekonomska situacija u Rumuniji zahteva pažljivo upravljanje i koordinaciju između različitih ekonomskih politika. U cilju postizanja stabilnosti, potrebno je da se vlada i centralna banka usaglase u svojim naporima da se suoče sa izazovima koje donosi inflacija i budžetski deficit, uzimajući u obzir i globalne ekonomske trendove koji mogu imati značajan uticaj na domaću ekonomiju.
