Tokom drugog tromesečja 2025. godine, kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru u Srbiji zabeležila je značajan rast, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Naime, isključujući uticaj promene deviznog kursa, ukupni domaći krediti u junu su porasli za 10,8 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovaj rast je rezultat povoljnijih troškova zaduživanja i ublaženih kreditnih standarda.
Najveći doprinos rastu došao je od kreditiranja stanovništva, koje je zabeležilo ubrzanje rasta na 14 procenata. Krediti privredi su u junu porasli za 7,1 procenat u uporedbi sa istim mesecom prethodne godine. Ukupni plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji uključuju kredite, ulaganja u hartije od vrednosti, kamate, naknade i ostala potraživanja, takođe su zabeležili sličan rast od 10,9 procenata.
U drugom tromesečju, krediti privredi su porasli za 3,9 procenata, što je ekvivalentno 65,6 milijardi dinara, a najveći deo ovog rasta pripisuje se snažnoj realizaciji u junu. Trgovinska i prerađivačka preduzeća, kao i firme iz sektora građevinarstva i nekretnina, najviše su se zaduživala. S druge strane, kreditiranje saobraćajnih preduzeća je zabeležilo pad.
Interesantno je da je oko 55 procenata rasta kredita u ovom periodu pripadalo velikim preduzećima, što je dovelo do smanjenja udela mikro, malih i srednjih firmi u ukupnim kreditima privredi na 60,3 procenata. Njihov međugodišnji rast usporio je na 9 procenata.
Stanovništvo je, pak, zabeležilo najveći tromesečni prirast kredita od 2008. godine, ukupno 90,9 milijardi dinara ili 5,5 procenata. Gotovinske pozajmice su imale rekordnu realizaciju, a rast su zabeležili i stambeni krediti, dodatno podstaknuti državnim programom namenjenim mladima. Olakšanje u kreditiranju građana došlo je zahvaljujući nižim kamatnim stopama, fleksibilnijim uslovima banaka, promotivnim ponudama i rastu zarada.
Prosečne kamatne stope su nastavile da opadaju. U drugom tromesečju, kamatna stopa na dinarske kredite za stanovništvo smanjena je na 9,7 procenata, dok je kod privrede pala na 6,5 procenata. Krediti u evrima takođe su pojeftinili, sa prosečnom stopom od 4,9 procenata za oba sektora.
Dinarizacija ukupnih plasmana privredi i građanima porasla je na 38,5 procenata, dok je udeo problematičnih kredita ostao na istorijskom minimumu od 2,3 procenata. NBS ocenjuje da je rast kreditne aktivnosti, uz stabilan kvalitet aktive banaka, dokaz očuvanog poverenja u finansijski sistem, kao i povoljnog investicionog i potrošačkog ambijenta. Ove informacije ukazuju na sveobuhvatan oporavak ekonomije i rast poverenja među građanima i preduzećima.
