Predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, komentarisao je protest ispred njegovog porodičnog doma u Novom Sadu, tvrdeći da je ovaj događaj rezultat priprema od strane političara i da predstavlja „poslednji čin bezumlja“. Tokom intervjua za TV Pančevo, Vučević je istakao da se čini da neki žele da ga primoraju da se iseli iz Novog Sada, ukazujući na to da je protest kulminacija političkih napada na njega i njegovu porodicu.
U svom obraćanju, Vučević je optužio Mariniku Tepić i Bojana Pajtića da su odgovorni za podsticanje nezadovoljstva među građanima. On je naveo da je Tepić, koju smatra diskreditovanom političarkom, pokušala da se predstavi kao zaštitnica pravde, ali je, prema njegovim rečima, više puta slagala i izgubila kredibilitet kod naroda. Pajtić, s druge strane, je, kako je Vučević rekao, pozivao ljude na nasilje, govoreći da su građani besni i da će se obračunati sa političkim protivnicima.
Vučević je posebno naglasio da je poziv na napad na njegovu porodicu došao od advokata Srđana Kovačevića, koji je to priznao u policiji, dodajući da je Kovačević blizak Draganu Đilasu. On je ukazao na to da su ovakvi napadi čista politika i da veliki deo javnosti to gleda s gađenjem. „Ako je neko uradio dobru kampanju za mene u mom komšiluku, to su oni,“ rekao je Vučević, izražavajući zabrinutost zbog tihe reakcije dela javnosti na ovakva dešavanja.
Predsednik SNS-a je podsetio da su blokade formalno nedozvoljene, ali se ipak dešavaju. Izrazio je mišljenje da bi građani, ispred čijih kuća se organizuju protesti, trebalo da se brane i da ne bi smeli da stoje pasivno. On je naglasio da niko ne bi trebao da bude „ovca za klanje“ i da je važno osuditi ovakvo ponašanje kako bi se sprečilo legalizovanje nasilja u političkom životu.
Vučević je rekao da je protest ispred njegove zgrade samo poslednji u nizu nasilnih činova koji su usmereni prema njemu i njegovoj porodici. On smatra da su svi ovi događaji vođeni željom za nasiljem i da je potrebno reagovati na njih. Njegova porodica je, kako je naveo, ojačala nakon ovih incidenata, uključujući i događaje sa njegovim mlađim sinom, što ukazuje na to da su postali otporniji na pritiske.
Na kraju, Vučević je zaključio da je važno da se ovakvi napadi na porodicu političara osude i da se stane na kraj nasilju koje se koristi kao sredstvo političke borbe. On je pozvao na jedinstvo i solidarnost među ljudima koji ne žele da vide nasilje kao način izražavanja političkih nesuglasica. Čini se da je Vučević svestan da su ovakvi događaji samo deo šireg političkog konteksta u Srbiji, gde je polarizacija među strankama sve prisutnija.
U svetlu ovih dešavanja, Vučević je pozvao sve političke aktere da preispitaju svoje metode i pristupe, naglašavajući da nasilje nije rešenje. On smatra da je važno raditi na izgradnji društva koje će biti zasnovano na dijalogu i saradnji, umesto na sukobima i nasilju. Ova situacija može se posmatrati kao upozorenje za sve političare u Srbiji da je potrebno uspostaviti kulturu dijaloga i razumevanja, a ne sukoba.
