Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da su namere Evropske unije da upotrebi zamrznutu rusku imovinu za finansijsku pomoć Ukrajini kriminalne. Ove aktivnosti, prema njenim rečima, predstavljaju ne samo blokiranje imovine, već i proizvoljno raspolaganje tuđom imovinom, što ona naziva „krađom“. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih razgovora unutar EU o korišćenju zamrznutih sredstava za obezbeđivanje kredita Ukrajini.
Zaharova je na brifingu za novinare naglasila da nijedna pravna ili pseudo-pravna rešenja ne mogu prikriti pravu prirodu ovih akcija. Ona je upozorila da će oni koji se upuste u ovakve mere eksproprijacije snositi posledice. „Mislim da oni to znaju“, dodala je, ukazujući na to da će svaki napad na rusku imovinu biti praćen oštrim odgovorom iz Moskve.
Prema njenim rečima, Rusija ima dovoljno sredstava za odgovor na ovakve poteze, kako politički, tako i ekonomski. Zaharova je istakla da bi manipulacija zamrznutom ruskom imovinom predstavljala kršenje zakona i bila bi svedena na krađu. Ove izjave dolaze u trenutku kada su evropski lideri na sastanku u Kopenhagenu izrazili podršku ideji korišćenja ruske imovine za obezbeđivanje kredita od 140 milijardi evra Ukrajini. Međutim, ovi razgovori o pravnim aspektima tog pitanja biće nastavljeni za tri nedelje.
Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, izjavila je da Belgija ne može biti jedina zemlja članica EU koja će preuzeti rizik korišćenja ruske zamrznute imovine. Belgija, koja ima najveći deo zamrznutih sredstava, tražila je garancije EU pre nego što podrži plan, zbog pravnih i finansijskih rizika koji su u pitanju. Neformalni samit šefova država članica EU u Kopenhagenu se fokusirao na jačanje evropske odbrane i podršku Ukrajini.
Ova situacija je dodatno komplikovana činjenicom da se EU suočava sa unutrašnjim nesuglasicama o tome kako najbolje postupiti sa ruskom imovinom. Dok neki lideri podržavaju korišćenje ovih sredstava za pomoć Ukrajini, drugi su oprezni zbog pravnih i etičkih implikacija.
U međuvremenu, Zaharova je ponovila stav Moskve da će svaka odluka EU o korišćenju zamrznute imovine biti smatrana krađom i da će Rusija reagovati na odgovarajući način. Ona je naglasila da će takve akcije samo dodatno pogoršati odnose između Rusije i Zapada.
Ovo nije prvi put da su se pojavili zahtevi za korišćenje zamrznute ruske imovine. Tokom prošle godine, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, mnoge zemlje su uvele sankcije i zamrznule imovinu povezanu sa ruskim oligarsima i državnim institucijama. Međutim, pitanje kako postupiti sa ovom imovinom ostaje otvoreno, a EU se suočava sa izazovima u pokušaju da uskladi različite interese svojih članica.
S obzirom na složenost situacije i potencijalne posledice, važno je da EU pažljivo razmotri sve aspekte ovog pitanja pre nego što donese konačnu odluku. U međuvremenu, Zaharova je još jednom pozvala na odgovornost i jasno stavila do znanja da će Rusija učiniti sve što je potrebno da zaštiti svoje interese.
U zaključku, situacija oko zamrznute ruske imovine ostaje napeta, s obzirom na to da se EU suočava sa unutrašnjim izazovima i potrebom za jedinstvom u pristupu ovom pitanju. Dok se razgovori nastavljaju, jasno je da će svaka odluka imati dalekosežne posledice ne samo na odnose između Rusije i Zapada, već i na samu stabilnost u Evropi.
