Na Kosovu i Metohiji završeni su vanredni parlamentarni izbori koji su ponovo ukazali na duboku političku krizu. Stranka Samoopredeljenje, predvođena Aljbinom Kurtijem, osvojila je oko 43 odsto glasova, dok je Srpska lista, koja predstavlja srpsku zajednicu, dobila 6,17 procenata. Ovi rezultati su izazvali pomešana osećanja među Srbima, koji smatraju da su ponovo pokradeni. Naime, lider Partije za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, kako tvrde, dobio je glasove iz albanskih sredina zahvaljujući izbornim mahinacijama.
Ovo su treći izbori u poslednjih godinu i po dana, a situacija na političkoj sceni ostala je slična. Stranka Samoopredeljenje zadržala je dominantnu poziciju, dok je Srpska lista osvojila apsolutnu većinu u srpskim sredinama, za šta su bili prezadovoljni, uprkos, kako kažu, političkom inženjeringu i pritiscima koji su doživeli tokom kampanje. Predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, izjavio je da su njihovi glasovi bili ukradeni, te je naglasio da će se boriti za svaki osvojeni mandat.
Analitičari su primetili da niska izlaznost od samo 37 odsto, što je 7 procenata manje nego na prethodnim izborima, ukazuje na zamor birača. Oni upozoravaju da se politička scena na Kosovu ne menja i postavljaju pitanje kako će stranke uspeti da iznesu Kosovo iz trenutne političke blokade. U ovim uslovima, potrebni su dogovori među političkim akterima kako bi se prevazišle postojeće prepreke.
Srpska lista je istakla da se njihov broj glasova povećava na svakim sledećim izborima, dok Rašić beleži pad, osim u albanskim sredinama gde je zabeležio rast. Ova situacija dovela je do sumnje o legitimnosti Rašića kao predstavnika Srba u kosovskom parlamentu. U tom kontekstu, Zoran Milivojević, diplomata, ocenjuje da manipulacije albanske strane ostaju na delu kako bi se zadržao jedan mandat za Rašića.
Iako su rezultati izbora slični onima iz prethodnih ciklusa, analitičari primetili su da su vodeće albanske stranke osvojile gotovo identične procente kao i ranije, što ukazuje na povratak na staro. Ognjen Gogić, politikolog, naglašava da se postavlja pitanje hoće li ove stranke moći da prevaziđu političku blokadu kada to nisu mogle učiniti do sada.
U Beogradu se, međutim, izražava uverenje da će nove institucije koje proizađu iz ovih izbora delovati odgovorno i ulagati u bolje međuetničke odnose. Očekuje se da se konačno obavežu na sprovođenje sporazuma koji su postignuti u okviru dijaloga, uključujući i one obaveze koje su ostale neispunjene.
Kao dodatak ovoj situaciji, analitičari ukazuju da je potrebno uložiti više truda kako bi se prevazišle duboke podele među zajednicama i da bi se stvorili uslovi za održiv mir i stabilnost na Kosovu. Ovi izbori su, prema njihovim rečima, pokazali da je potrebno pronaći nove pristupe i strategije koje će omogućiti stvaranje jedinstvenijeg i harmoničnijeg društva.
Na kraju, bez obzira na rezultate i političke podela, ostaje neizvesnost oko budućnosti Kosova, a građani i politički akteri su pozvani na dijalog i saradnju kako bi se došlo do rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti stabilnost i mir.
