Šest najvećih svetskih kompanija za proizvodnju nafte i gasa, poznatih kao energetski giganti, zabeležilo je značajan porast profita u drugom kvartalu 2026. godine. Ovaj porast, koji se gotovo udvostručio u odnosu na prethodno tromesečje, događa se u trenutku kada se mnogi delovi sveta suočavaju sa ozbiljnim klimatskim izazovima, uključujući toplotne talase, suše i velike požare. Ove informacije dolaze iz analize holandske organizacije Oksfam Novib, koja je objavljena na kanalu RTL Z.
Prema podacima Oksfam Novib, kompanije kao što su Šel, BP, Eni, Ekson mobajl i Total enerži povećale su svoj zajednički neto profit sa 23 milijarde dolara u prvom kvartalu na 45 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026. godine. Ovaj skok profita naglašava rastuću dominaciju ovih kompanija na tržištu, uprkos globalnim naporima za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije.
Oksfam Novib procenjuje da će ovih šest energetskih giganata tokom cele 2026. godine ostvariti ukupno oko 147 milijardi dolara profita. Ova cifra je znatno veća od ranije procene koja je iznosila 93 milijarde dolara. Ova situacija ukazuje na to da se profit ovih kompanija ne smanjuje uprkos globalnim inicijativama za borbu protiv klimatskih promena.
Povećanje profita ovih kompanija dolazi u vreme kada se svet suočava sa ekstremnim vremenskim uslovima, koji su direktno povezani sa klimatskim promenama. U mnogim regijama došlo je do porasta temperature, što je dovelo do suša koje su ugrozile poljoprivredne proizvode i resurse za pijenje. Osim toga, veliki požari u raznim delovima sveta dodatno su pogoršali situaciju.
Ova kontradikcija između rasta profita naftnih kompanija i ekoloških kriza izaziva zabrinutost među aktivistima i ekološkim organizacijama. Mnogi smatraju da bi profit ovih kompanija trebao da se preusmeri ka održivim rešenjima i investicijama u obnovljive izvore energije, umesto da se koristi za povećanje već bogatstva nekolicine.
Pored toga, rastući profit naftnih kompanija dolazi u vreme kada se globalne cene energenata povećavaju, a potražnja za energijom raste. Ovo povećanje cena često se prebacuje na potrošače, što dovodi do rastućih troškova života za mnoge ljude. U mnogim zemljama, visoke cene energenata postale su političko pitanje koje utiče na vlade i njihove strategije u vezi sa energetskom politikom.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o održivosti trenutnog modela poslovanja ovih kompanija. Dok se suočavaju s kritikama zbog svojih ekoloških praksi, sve više investitora i potrošača postavlja pitanje o etici investiranja u fosilna goriva. Mnoge kompanije počinju da se usmeravaju ka održivijim praksama i razvoju zelenih tehnologija, ali je njihova transformacija sporija nego što bi se moglo očekivati.
U zaključku, profiti velikih naftnih i gasnih kompanija ukazuju na duboke ekonomske i ekološke izazove s kojima se svet suočava. Dok se one bogate, mnogi ljudi trpe posledice klimatskih promena i rastućih troškova života. Ova situacija poziva na hitnu potrebu za promenom u načinu na koji se energija proizvodi i troši, kao i na razvoj održivijih poslovnih modela koji će odgovarati potrebama budućih generacija. Bez značajnih promena, globalna zajednica će se suočiti sa sve težim izazovima u budućnosti.
