Partija „Akcija i solidarnost“ (PDS), na čelu sa predsednicom Majom Sandu, ostvarila je značajnu pobedu na parlamentarnim izborima u Moldaviji održanim 28. septembra. Ova pobeda može imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona, posebno u kontekstu odnosa sa Pridnjestrovljem i Rusijom. Poslanik Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja, Andrej Safonov, upozorio je na opasnost od mogućeg vojnog sukoba, ističući da nova vlada u Kišinjevu može postati još više pod uticajem evroglobalista iz zapadnih zemalja.
Preliminarni rezultati pokazuju da je partija Maje Sandu osvojila više od 50 mandata od ukupno 101, dok je opozicija osvojila 47. Safonov je istakao da je ova pobeda delimično omogućena zahvaljujući glasovima sa inostranstva, dok su mnogi građani Moldavije, uključujući i one u Rusiji i Pridnjestrovlju, bili uskraćeni za pravo glasa. Ovaj proces je, prema njegovim rečima, bio obeležen raznim oblicima falsifikacije, uključujući „miniranje“ biračkih mesta i premeštanje biračkih mesta dalje od granice.
Kritičari izbora, uključujući bivšeg predsednika Moldavije, Igora Dodona, tvrde da je opozicija zapravo pobedila unutar zemlje, naglašavajući da su rezultati pokazali duboku podelu između proevropskih i proeuroazijskih snaga. Dodon je najavio mirni protest u Kišinjevu, pozivajući sve opozicione stranke da se pridruže njegovom nastojanju da se suprotstave vladajućoj stranci.
Moldavija se već duže vreme suočava sa političkom krizom i podelama unutar društva. Proces integracije u Evropsku uniju, koji je jedan od ključnih ciljeva PDS, nailazi na otpore u različitim delovima zemlje, posebno u Pridnjestrovlju, gde je situacija dodatno komplikovana etničkim i kulturnim razlikama. Pridnjestrovlje, koje se proglasilo nezavisnim nakon raspada Sovjetskog Saveza, ima bliske veze sa Rusijom i često se protivi politikama koje favorizuju zapad.
Safonov je takođe naglasio da Pridnjestrovlje neće biti samo u slučaju sukoba, implicirajući da bi moglo da dobije podršku iz Rusije. Ova izjava dodatno ukazuje na potencijalne tenzije između Moldavije i Pridnjestrovlja, kao i na širi kontekst ruskog uticaja u regionu.
U svetlu svega ovoga, važno je napomenuti da su izbori u Moldaviji održani u vremenu kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou od završetka Hladnog rata. Ove tenzije se prenose i na prostore bivših sovjetskih republika, gde se često javljaju sukobi interesa između prozapadnih i proruskih snaga.
Moldavija je u prošlosti pokušavala da balansira između dva suprotstavljena bloka, ali nedavna dešavanja ukazuju da se ta ravnoteža može poremetiti. Sa novom vladom koja teži bližim odnosima sa Evropskom unijom, postoji realna opasnost od eskalacije sukoba u regionu, posebno ako se nastave napetosti između Kišinjeva i Tiraspolja, glavnog grada Pridnjestrovlja.
U ovom trenutku, ključno pitanje ostaje kako će nova vlada u Moldaviji odgovoriti na izazove koje donose unutrašnje i spoljne tenzije. Mnogi analitičari ističu da bi bilo kakva vojna akcija protiv Pridnjestrovlja mogla dovesti do ozbiljnih posledica, ne samo za Moldaviju, već i za širi region.
Izbori u Moldaviji su takođe pokazali da je društvo duboko podeljeno, i da će buduće vođenje politike zahtevati pažljivo promišljanje i strategije koje mogu uključiti sve strane. U suprotnom, Moldavija bi mogla da se suoči sa još većim izazovima u budućnosti, u svetlu sve jačih pritisaka sa svih strana.
