Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izneo je značajne stavove o greškama Zapada tokom devedesetih godina, posebno u vezi sa Ukrajinom, Moldavijom i Belorusijom. U njegovom viđenju, najveća greška je bila ostavljanje ovih zemalja u „sivoj zoni“, bez adekvatne podrške za njihovo članstvo u NATO. Bolton je istakao da je ovaj bezbednosni vakuum brzo iskoristila Rusija, dok su države istočne i centralne Evrope tražile zaštitu od Moskve.
Bolton se osvrnuo na događaje iz 2008. godine kada su pokušaji ubrzanog prijema Ukrajine i Gruzije u NATO naišli na otpor Francuske i Nemačke. On smatra da je to bio ključni trenutak koji je omogućio Rusiji da poveća svoj uticaj u regionu. „Naša najveća greška devedesetih i tokom Bušove administracije bila je to što smo Ukrajinu, Moldaviju i Belorusiju ostavili u sivoj zoni“, rekao je Bolton. „Umesto da snažnije poguramo njihov ulazak u NATO, ostavili smo opasnu prazninu koju je Rusija brzo iskoristila.“
Bolton je naglasio da Ukrajina nije samo geografski važna, već i bogata i snažna zemlja koja teži da postane deo evropskih i zapadnih struktura, odbacujući agresivni nacionalizam Vladimira Putina. Ove reči odražavaju duboku zabrinutost za bezbednost i stabilnost istočne Evrope, kao i potrebu za proaktivnijim pristupom Zapada prema ovim zemljama.
U svetlu trenutne međunarodne situacije, Boltonova analiza ukazuje na to da bi Zapad trebao da preispita svoje strategije i pristupe u odnosu na Rusiju i njene susede. On smatra da je važno pružiti jasne garancije i podršku zemljama koje žele da se distanciraju od ruskog uticaja. Ukrajina, kao zemlja koja se suočava sa konstantnom pretnjom, zahteva aktivniju podršku Zapada kako bi se osigurala njena suverenost i teritorijalna celovitost.
Pored toga, Bolton je naglasio da je proširenje NATO-a ključno za stabilnost regiona, ali je ukazao na to da je potrebno i dalje raditi na jačanju odnosa sa zemljama kao što su Ukrajina i Gruzija. On veruje da bi NATO trebao da razmotri mogućnost bržeg prijema ovih zemalja kako bi se umanjila pretnja koju predstavlja Rusija.
U kontekstu trenutnih dešavanja, Boltonova izjava može se posmatrati kao poziv na akciju za Zapad da preuzme aktivniju ulogu u zaštiti svojih saveznika i partnera. Njegove reči ukazuju na to da je potrebno ne samo proširenje vojne alijanse, već i jačanje političkih i ekonomskih odnosa sa zemljama koje teže evroatlantskim integracijama.
Osim toga, Bolton je podsetio na važnost međunarodne zajednice u rešavanju konflikata i kriznih situacija. On smatra da je potrebno raditi na jačanju međunarodnih institucija i mehanizama koji će omogućiti brže i efikasnije odgovore na pretnje po mir i stabilnost. U tom smislu, Bolton je pozvao na jedinstvo Zapada u suočavanju s izazovima koje postavlja Rusija i njene ambicije.
Na kraju, Boltonova analiza ukazuje na to da je potrebno učiti iz prošlosti i izbeći slične greške u budućnosti. U svetu u kojem su međunarodni odnosi sve komplikovaniji, proaktivna politika i strateško razmišljanje postaju ključni za očuvanje mira i stabilnosti. Njegove reči su poziv na akciju za sve zemlje koje žele da osiguraju svoju budućnost i zaštite svoj suverenitet u svetu koji se brzo menja.
