Prvi upisni krug na fakultetima u Srbiji je započeo, a prijemni ispiti se već polažu. Interesovanje za određene studije ostalo je na sličnom nivou kao i prošle godine, pri čemu su tehnički fakulteti, medicina i psihologija i dalje među najtraženijima. Međutim, prema podacima Beogradskog univerziteta, ove godine zapaženo je da je najveće interesovanje među kandidatima za Ekonomski fakultet, koji je pretekao Fakultet organizacionih nauka (FON), koji je godinama bio na vrhu liste popularnosti.
Ove godine, ukupno 17.016 maturanata prijavilo se za upis na fakultete Univerziteta u Beogradu, što je skoro 1.000 više nego prethodne godine. Planirano je da se upiše 15.315 studenata. Ekonomski fakultet se ističe sa 1.320 mesta za brucoše, dok je broj prijavljenih kandidata dostigao 1.924. Od ukupnog broja odobrenih mesta, 610 je budžetskih.
Fakultet organizacionih nauka takođe beleži visok broj prijava, sa 1.767 kandidata za 1.100 dostupnih mesta. Na Stomatološkom fakultetu, situacija je još konkurentnija — za 220 planiranih mesta prijavilo se čak 724 kandidata. Arhitektonski fakultet takođe beleži visoku konkurenciju, sa 647 prijavljenih kandidata za 304 mesta. Psihologija na Filozofskom fakultetu ostaje jedan od najtraženijih smerova, gde se za 116 mesta prijavilo 556 kandidata.
Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, mladi sve više prate trendove na tržištu rada, birajući fakultete s obzirom na izglede za zapošljavanje, ali ne bi trebalo da zaborave na svoja interesovanja. Turinski ističe da je najviše kandidata za studije psihologije, gde se na jedno mesto prijavljuje čak pet kandidata. Ovaj rast interesovanja za psihologiju može se pripisati sve većoj svesti o mentalnom zdravlju i širenju mogućnosti zapošljavanja u ovoj oblasti.
Generacije Z i milenijalci sve otvorenije razgovaraju o mentalnom zdravlju, terapiji i sindromu sagorevanja, što doprinosi većem angažovanju psihologa i psihoterapeuta. Turinski dodaje da mnogi diplomirani psiholozi nalaze posao u sektoru ljudskih resursa, gde se bave selekcijom, regrutacijom i edukacijom zaposlenih.
Tehnički fakulteti, poput Elektrotehničkog i Mašinskog, ostaju među najtraženijim, s obzirom na to da ovi smerovi nude sigurnije i lakše zaposleni. Iako je potražnja u IT sektoru opala, interesovanje mladih za ovu oblast ostaje visoko. IT zanimanja i dalje su popularna, a mladi žele da se bave poslovima koji će biti relevantni u budućnosti.
S druge strane, fakulteti koji obrazuju buduće nastavnike suočavaju se s opadajućim interesovanjem. Turinski ukazuje na to da su smerovi za nastavnike, kao što su fizika i hemija, doživeli minimalno interesovanje, dok na tržištu rada postoji velika potražnja za obrazovanim nastavnicima. Mnogi mladi ljudi biraju zanimanja koja im mogu pružiti stabilnije zaposlenje i bolje uslove rada, što dovodi do krize u obrazovanju.
U svetlu ovih trenutnih trendova, jasno je da mladi u Srbiji sve više razmišljaju o svojim budućim karijerama i potencijalnom zapošljavanju, pri čemu se fokusiraju na oblasti koje nude sigurnost i mogućnosti za profesionalni razvoj.
