Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Atanasija Velikog, jednog od najprogonjenijih svetaca u istoriji hrišćanstva. Rođen u Aleksandriji 296. godine, Atanasije je od malih nogu pokazivao sklonost ka duhovnom životu. Njegova posvećenost i učenje su ga doveli do značajnih pozicija unutar crkve, a njegovo ime je postalo sinonim za borbu protiv jeresima.
Atanasije je bio đakon kod arhiepiskopa Aleksandra i pratio ga je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde se istakao svojom učenošću i revnošću za pravoslavlje. Na ovom saboru je bio usvojen i njegov „Simvol vere“, dokument koji je postao ključan za definisanje hrišćanske doktrine. Njegov doprinos u suzbijanju jeresi i utvrđivanju pravoslavlja bio je ogroman, što ga je učinilo jednim od najznačajnijih teologa svog vremena.
Nakon smrti arhiepiskopa Aleksandra, Atanasije je izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog, na položaju na kojem je ostao preko četrdeset godina, iako ne bez prekida. Tokom svog života, Atanasije je stalno bio gonjen od strane jeretika i vlasti. Njegovi najveći progonitelji bili su carevi Konstancije, Julijan i Valent, kao i episkop Jevsevije Nikomidijski i mnogi drugi. Među njegovim najpoznatijim protivnicima bio je arijanski teolog Arije, čiji su sledbenici često napadali Atanasija i njegovo učenje.
Sveti Atanasije je bio primoran da se krije od svojih progonitelja, ponekad čak i u bunarima ili grobovima, kao i u pustinjama i privatnim kućama. Tokom svog života, dva puta je morao da beži u Rim kako bi izbegao progon. Ipak, uprkos svim teškoćama, Atanasije je ostao čvrst u svojoj veri i u borbi za pravoslavlje. U žitijama se kaže da je „tek pred smrt proživeo neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo“.
Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i gonjeni kao sveti Atanasije. Njegov život bio je ispunjen borbom, ali i duhovnim usponom. Kako bi pronašao savet i utehu, često je odlazio svetom Antoniju, koga je smatrao svojim duhovnim ocem. U svojoj borbi, Atanasije je pokazao neverovatnu hrabrost i otpornost, a njegovo nasleđe traje i danas.
Na današnji dan, takođe se podsećamo na važnost duhovnog mira u savremenom svetu. U vremenu kada duhovni mir često postaje roba koja nam izmiče, važno je naučiti da ne tražimo smisao u svetu koji se neprestano menja, već u Bogu koji ostaje isti. Onaj ko to nauči, poseduje mir koji nadilazi sve okolnosti.
Sveti Atanasije je umro 373. godine, ostavivši za sobom bogato nasleđe koje i dalje inspiriše vernike širom sveta. Njegove mošti, simbol njegove borbe i vere, i danas se čuvaju sa poštovanjem. U Marselju, gde su njegove mošti, vernici dolaze da se mole i traže njegovu zaštitu.
U svetlu njegovog nasleđa, važno je razumeti da kada prestane nadmetanje, rađa se prostor za tišinu, pokajanje i istinsku radost. Mir ne dolazi iz toga da budemo iznad drugih, već iz toga da budemo u miru sa sobom i svojom verom. Sveti Atanasije Veliki ostaje svetionik nade i hrabrosti za sve one koji se suočavaju s izazovima vere i života.
