Na fakultetima Univerziteta u Beogradu trenutno se odvijaju prijemni ispiti, a izveštaji pokazuju da ove godine postoji značajno smanjenje interesa među budućim brucošima za određene smerove. Primećeno je da su najniže prijave zabeležene na Fakultetu za fizičku hemiju, Rudarsko-geološkom fakultetu, kao i na Tehničkom fakultetu sa sedištem u Boru. Takođe, smanjen interes je zabeležen za smer Srpska književnost i jezik na Filološkom fakultetu.
Na Fakultetu za fizičku hemiju, koji nudi 100 slobodnih mesta, od kojih je 80 budžetskih, pristigla je samo 31 prijava. Ovaj podatak ukazuje na to da je interesovanje za ovaj smer izrazito nisko, što može biti zabrinjavajuće s obzirom na značaj fizičke hemije u savremenim naučnim istraživanjima i industriji.
S druge strane, Rudarsko-geološki fakultet, koji može primiti 298 studenata, zabeležio je još niži broj prijava – samo 21 kandidat. Od tog broja, samo jedan se opredelio za smer geofizika, dok su dvojica odabrali smer hidrogeologije. Ovakvi podaci ukazuju na to da bi ovaj fakultet mogao imati ozbiljnih problema u privlačenju studenata, što može dovesti do daljih smanjenja budžetskih mesta u budućnosti.
Tehnički fakultet u Boru takođe beleži slične probleme s prijavama. Ovakvi trendovi mogu imati dugoročne posledice na kvalitet obrazovanja i istraživanja u ovim oblastima, jer manji broj studenata može značiti i manju dinamiku i inovaciju u obrazovnom procesu.
Na Filološkom fakultetu, smer Srpska književnost i jezik takođe je imao manji broj prijava nego ranijih godina, što može biti odraz promena u interesovanjima mladih ljudi prema drugim oblastima studiranja. Razlog za ovakav trend može biti povezan s različitim faktorima, uključujući promene u percepciji određenih disciplina, kao i ekonomske prilike koje utiču na izbor karijere.
U poslednjim godinama, postalo je uočljivo da mladi ljudi sve više biraju smerove koji su direktno povezani s tržištem rada, kao što su IT i inženjering, dok tradicionalne discipline poput fizičke hemije i humanističkih nauka gube na popularnosti. Ovo može biti zabrinjavajuće za budućnost obrazovanja u Srbiji, jer smanjenje broja studenata u ovim oblastima može dovesti do smanjenja kvaliteta obrazovanja i istraživanja.
Pored toga, manji broj prijava može uticati i na finansijsku stabilnost fakulteta, što može dovesti do smanjenja resursa i mogućnosti za razvoj. Fakulteti se suočavaju s izazovima kako da privuku više studenata, a to može uključivati reforme nastavnih planova, unapređenje infrastrukture i jačanje saradnje s industrijom.
U svetlu ovih okolnosti, važno je da se akademska zajednica i institucije obrazovanja fokusiraju na strategije koje će povećati interesovanje za manje popularne smerove. To može uključivati unapređenje programa, povećanje svesti o mogućnostima karijere i promociju značaja ovih disciplina u savremenom društvu.
U zaključku, trenutni trendovi na fakultetima Univerziteta u Beogradu ukazuju na smanjenje interesa za određene studijske programe, što može imati dugoročne posledice za obrazovni sistem i tržište rada. Potrebno je preispitati pristupe i strategije kako bi se osiguralo da svi oblasti studiranja dobiju adekvatnu pažnju i podršku, te da se privuku mladi ljudi u discipline koje su od suštinskog značaja za razvoj društva i ekonomije.
