Kada svetlost prolazi kroz staklo, ona oživljava umetnost vitraža. U Srbiji, jedan od najlepših primera ovih umetničkih dela može se pronaći u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Ovi vitraži su stvoreni po crtežima Mladena Srbinovića, a izradio ih je atelje Stanišić iz Sombora. Ovaj porodični zanat se u Somboru neguje više od jednog veka, čineći ga jednim od najstarijih i najuglednijih u zemlji.
Atelje Stanišić je zvanično najstarija radionica za izradu vitraža u Srbiji, osnovana 1908. godine. Tokom više od jednog veka postojanja, majstori porodice Stanišić su napravili više od hiljadu vitraža i mozaika koji krase zgrade ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Ova radionica je postala sinonim za kvalitet i umetnost u oblasti vitraža, a njen rad obuhvata širok spektar stilova i tehnika.
Izrada vitraža u porodici Stanišić se prenosi sa generacije na generaciju. Trenutno, zanat je u rukama Aleksandre Stanišić, koja je nasledila tradiciju od svog pradedu. Aleksandra naglašava da ono što njen tim stvara nisu samo stakleni umetnički komadi, već prava umetnička dela. „Umetnost je znati slikati na staklu, umetnost je znati odabrati pravi dizajn u pravom prostoru, a zanat je to praktično izraditi“, kaže Aleksandra.
Život vitraža zavisi od svetlosti. Koliko svetlosti ima, toliko života donosi vitražima. Kada vitraž stoji na stolu, ne može se doživeti u svom punom sjaju, ali kada se postavi na pravo mesto, svetlost ga oživljava i ulepšava prostor. Ovi stakleni umetnički komadi ne samo da krase enterijere, već i doprinose atmosferi prostora, stvarajući jedinstvenu igru svetlosti i boja.
Prvi majstori za vitraže došli su u Srbiju iz Minhena 1920. godine, na poziv Aleksandrinog dede. On je od njih naučio tajne zanata, koje su generacije posle njega usavršavale i prilagođavale modernim potrebama i ukusima. Ova tradicija izrade vitraža u porodici Stanišić je svestran i dinamičan proces, koji se stalno razvija kako bi se prilagodio savremenim umetničkim i arhitektonskim trendovima.
Osim estetskog aspekta, vitraži imaju i simboličku dimenziju. Mnogi od njih predstavljaju religiozne i istorijske motive, a kroz njih se prenose poruke i vrednosti. Na primer, vitraži u crkvama često prikazuju svetitelje, biblijske scene ili druge duhovne simbole, dok vitraži u javnim zgradama mogu odražavati lokalnu kulturu i tradiciju.
Uzimajući u obzir bogatu istoriju i tradiciju izrade vitraža, kao i savremene pristupe i tehnike, vitraži se i dalje smatraju važnim delom srpske kulturne baštine. Atelje Stanišić, sa svojim višegeneracijskim pristupom, predstavlja most između prošlosti i budućnosti, čuvajući tradiciju i istovremeno se prilagođavajući novim umetničkim izazovima.
Svaki vitraž izrađen u ateljeu Stanišić nosi sa sobom priču, kao i duh vremena u kojem je nastao. Umetnici koji rade ovde ne samo da stvaraju lepotu; oni takođe čuvaju i prenose znanje o ovom složenom zanatu na buduće generacije. Sa svakim novim projektom, oni doprinose bogatoj tapestriji srpske umetnosti i kulture.
Upravo zbog svega ovoga, vitraži predstavljaju više od pukog ukrasa; oni su umetnička dela koja pričaju priču o ljudskoj kreativnosti, tradiciji i povezanosti sa svetlom. Kroz vitraže, svetlost oživljava prostor, a umetnost ostavlja neizbrisiv trag u našim životima.
