Rečnik je zaista ključan deo naše kulture i jezika, a to potvrđuje i najnovija knjiga 22. toma Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, koja će danas biti predstavljena u Svečanoj sali Akademije. Ovaj monumentalni projekat, poznat kao Akademijin rečnik, obuhvata rečničku građu od prezimena Pokupić do imenice poslužiteljstvo.
Akademik Milosav Tešić, predsednik Odbora za Rečnik, ističe da je ovaj tom rezultat dobro osmišljenih metodoloških načela, koja su se primenjivala od prvog toma. U 22. tomu primetan je slobodniji odnos prema distribuciji silaznih akcenata, što je u skladu sa savremenim stanjem u standardnom jeziku. Silazni akcenti, koji obično stoje na prvom slogu, u ovom tomu se nalaze i na drugim mestima, što olakšava razumevanje i upotrebu reči.
Profesor leksikologije i leksikografije Rajna Dragićević naglašava da je Rečnik SANU jedan od najznačajnijih naučnih projekata srpskog naroda. Ovaj rečnik okuplja imena značajnih ličnosti srpske nauke i kulture kroz vekove, a u 22. tomu se može primetiti dominacija mladih lingvista. Dragićevićeva takođe ukazuje na to da su pesničke reči i individualizmi velikih književnika, kao što su Branko Radičević i Aleksa Šantić, ostavili trajan pečat u srpskom jeziku.
U ovom tomu obrađene su reči kao što su poljubiti, poljubac, porodica, ali i glagolska imenica polet, koja simbolizuje optimizam i nadu. Polet nas podseća na važnost kretanja napred, iako se svako poletanje ne mora završiti uspešno. S druge strane, reči poput polom, pomor i ponor su označene kao značenjski nepoželjne, što ukazuje na složenu mrežu značenja i asocijacija u jeziku.
Danas će akademik Miro Vuksanović postaviti dva važna pitanja učesnicima skupa: prvo, da li će se ovom knjigom proslaviti 150. godišnjica akademika Aleksandra Belića, jednog od najznačajnijih srpskih lingvista, i drugo, kako to da SANU i Institut za srpski jezik kontinuirano objavljuju Rečnik srpskohrvatskog jezika.
Interesantno je da su među rečima sa najviše značenja u ovom tomu glagoli poneti, popustiti, popraviti i položiti. Glagol poneti ima čak 59 značenja, a može se odnositi na ljude, ali i na vetar ili vodu. S druge strane, popustiti može značiti opustiti, olabaviti ili smanjiti. Ova bogatstva značenja ukazuju na složenost i dinamičnost jezika.
U zaključku, 22. tom Rečnika SANU predstavlja značajan doprinos srpskoj leksikografiji i kulturi. Ovaj rečnik ne samo da beleži i analizira reči, već i pruža uvid u način na koji jezik oblikuje naše razumevanje sveta. Sa bogatstvom značenja i izraza, kao i sa prisustvom značajnih imena u lingvistici, Rečnik SANU ostaje ključni alat za razumevanje i očuvanje srpske jezičke baštine.
