Dok zima steže Bosnu i Hercegovinu, priroda u pojedinim krajevima pokazuje fascinantne prizore. Jedno od takvih mesta je reka Šuica, koja se tokom zimskih meseci pretvara u bajkovito okruženje sa zaleđenim obalama, snežnim pokrivačem i tišinom koja dodatno naglašava snagu prirode. Ova ponornica, duga oko 50 kilometara, protiče kroz Šujičko i Duvanjsko polje, a njena neobična krivudavost donela joj je titulu „najkrivudavije reke na svetu“.
Iako je mnogima još uvek nepoznata, Šuica krije bogatu prirodnu i istorijsku priču. Fotograf Boris Trogrančić zabeležio je njene zimske prizore, prikazujući reku okovanu snegom i ledom, u trenutku kada deluje mirno, ali i moćno.
Šuica izvire južno od Kupreškog polja, u blizini Livna, a njen tok se proteže kroz široka hercegovačka polja, praveći bezbroj zavoja pre nego što ponovo nestane u podzemlju, ka Buškom blatu. Ova nepredvidiva krivudavost učinila ju je jedinstvenom u regionu. Legendarni putopisac i umetnik Zulfikar „Zuko“ Džumhur opisao je Šuicu kao najkrivudaviju reku na svetu.
Tokom cele godine, a naročito leti, njena izuzetno čista i hladna voda privlači ribolovce i ljubitelje mušičarenja. U njenim strujama žive pastrmka, lipljen i rečni rakovi, a domaće stanovništvo objašnjava da ime reke potiče od reči „šuja“, narodnog izraza za rep raka. Zimi, međutim, Šuica poprima sasvim drugo lice – tiho, zaleđeno i gotovo mistično.
Jedan od najupečatljivijih prizora duž toka Šuice jeste Galečki most, poznat i kao Rimski most. Ova kamena ćuprija nije samo lokalni prelaz preko reke, već i dragoceni istorijski spomenik. Iako tačan datum izgradnje nije poznat, arheološki i istorijski podaci ukazuju na to da je most star gotovo dve hiljade godina. Njegovi kameni lukovi, okruženi zimskom, zaleđenom rekom, stvaraju prizor koji izgleda kao da je izvađen iz nekog drugog vremena, svedočeći o dugom kontinuitetu života i saobraćaja na ovom prostoru.
Lukovi kamenog mosta, prekriveni snegom, dok ispod njih protiče ili miruje zaleđena Šuica, deluju kao snažna arhitektonska veza između prirode i ljudske istorije. Svaki zavoj reke i svaki kamen pod snegom pričaju priču o vekovima koji su prošli, ali i o istrajnosti prirode koja i dalje oblikuje ovaj prostor.
Zimski prizori koje je zabeležio Boris Trogrančić otkrivaju Šuicu u njenom najtišem, ali možda i najmoćnijem izdanju. U toj tišini, bez gužve i buke, reka i most zajedno stvaraju sliku koja podseća koliko su priroda i istorija neraskidivo povezane u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Šuica nije samo rečna lepota, već i simbol bogate kulturne i prirodne baštine koja privlači znatiželjnike i ljubitelje prirode. Njena neobična krivudavost i zimski pejzaž čine je jedinstvenim mestom koje ostavlja snažan utisak na sve koji ga posete. S obzirom na njenu važnost, očuvanje ovog prirodnog fenomena postaje ključno za buduće generacije.
Upravo u ovim zimskim mesecima, Šuica pokazuje kako priroda može biti snažna i tiha, a njene lepote ostavljaju nas bez daha. Ovo mesto predstavlja pravi dragulj Bosne i Hercegovine, koje zaslužuje da bude istraženo i poštovano od strane svih nas.
