Metalski i elektro sektori nemačke industrije suočavaju se sa značajnim smanjenjem broja radnih mesta, a podaci pokazuju da je samo u junu ukinuto gotovo 14.000 radnih pozicija. Ovi podaci dolaze iz unije poslodavaca koja pokriva ove sektore, a ukazuju na ozbiljne probleme s kojima se industrija suočava u prvoj polovini godine, kada se ukupan broj otpuštenih radnika popeo na 76.000.
Lars Kremer, šef udruženja poslodavaca, naglasio je da je poslovanje u Nemačkoj pod velikim pritiskom zbog troškova energije, poreza, socijalnih davanja i birokratije. Ovi faktori dodatno otežavaju situaciju u sektoru, koji se već suočava sa globalnim izazovima poput američkih carina. Ove prepreke čine da kompanije u metalskom i elektro sektoru razmatraju smanjenje svojih operacija, što rezultira otpuštanjem radnika i smanjenjem zaposlenosti.
U junu 2023. godine, u metalskoj i elektro-industriji u Nemačkoj bilo je zaposleno 3,82 miliona ljudi, što predstavlja smanjenje od 104.000 u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ove brojke ukazuju na značajan pad koji se nastavlja tokom godine, a od početka 2023. ukupno je ukinuto čak 154.000 radnih mesta. Ovaj trend može imati ozbiljne posledice po nemačku ekonomiju, jer svako ukinuto radno mesto donosi gubitak od 100.000 evra godišnje u dodatoj vrednosti.
Analitičari upozoravaju da će, ako se ovakvi trendovi nastave, Nemačka izgubiti značajne ekonomske resurse. U poređenju sa 2019. godinom, sadašnja situacija rezultira gubitkom od skoro 25 milijardi evra u dodatoj vrednosti. Ove brojke jasno ilustruju ozbiljnost trenutne situacije i potrebu za hitnim merama kako bi se stabilizovala industrija i očuvala radna mesta.
Kremer je izrazio zabrinutost da bi ovakva situacija mogla da dovede do daljeg smanjenja konkurentnosti nemačke industrije na globalnom tržištu. Ukoliko se ne preduzmu koraci za smanjenje troškova i olakšavanje poslovanja, može doći do još većih gubitaka radnih mesta i smanjenja proizvodnje.
S obzirom na trenutne ekonomske izazove, stručnjaci sugerišu da je potrebno preispitati poresku politiku i regulative koje opterećuju poslodavce. Takođe, potrebne su investicije u nove tehnologije i obuke radnika kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost sektora.
U svetlu ovih informacija, jasno je da nemačka industrija mora pronaći održivo rešenje kako bi se suočila sa izazovima koji su pred njom. U suprotnom, posledice će se osećati ne samo u sektoru, već i u širem ekonomskom okruženju zemlje.
