Američki dolar se suočava sa najgorim rezultatom u prvoj polovini godine od 1973. godine, usled trgovinske i ekonomske politike Donalda Trampa koja podstiče investitore da preispitaju svoju izloženost ovoj dominantnoj svetskoj valuti. Indeks dolara, koji meri snagu valute u odnosu na korpu šest drugih glavnih valuta, uključujući evro, funtu i jen, pao je za više od 10 procenata u 2025. godini, što predstavlja najgori početak godine od kraja Bretonvudskog sistema.
Frančesko Pesole, devizni strateg u ING-u, ističe da je dolar postao oružje nepredvidivih politika Trampa, čime je dodatno potkopana njegova pozicija kao sigurnog utočišta za investitore. U dodatku, povremeni carinski rat, rastući dug SAD i sumnje u nezavisnost Federalnih rezervi doprinose opadanju privlačnosti dolara.
U ponedeljak, dolar je zabeležio pad od 0,2 procenta. Očekuje se da će Trampov „veliki, lepi poreski zakon“ dodatno opteretiti američki dug za 3,2 biliona dolara u narednoj deceniji, što izaziva zabrinutost oko održivosti američkog zaduživanja i dovodi do egzodusa sa tržišta američkih obveznica. Pad vrednosti dolara ga stavlja na put ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973. godine, dok je u šestomesečnom periodu zabeležen najslabiji rezultat od 2009. godine.
S druge strane, evro, za koji su analitičari na Volstritu predviđali pad na paritet sa dolarom, porastao je za 13 procenata, dostigavši vrednost iznad 1,17 dolara. Investitori su se fokusirali na rizike rasta u najvećoj svetskoj ekonomiji, dok je potražnja za sigurnim imovinama, kao što su nemačke obveznice, porasla.
Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi „Pimko“, smatra da status dolara kao de fakto svetske rezervne valute nije značajno ugrožen. Međutim, ukazuje na mogućnost značajnog slabljenja američkog dolara, jer globalni investitori traže veću zaštitu od izloženosti dolaru, što samo po sebi može dovesti do dodatnog pada vrednosti.
Zlato je takođe dostiglo rekordne vrednosti tokom ove godine, zahvaljujući kontinuiranoj kupovini centralnih banaka i drugih investitora koji se boje devalvacije svoje imovine denominovane u dolarima. U svetlu ovih događaja, tržište se suočava sa previranjima koja bi mogla imati dugoročne posledice na globalnu ekonomiju i stabilnost američke valute.
Investitori i analitičari prate situaciju sa velikom pažnjom, jer svaki dalji pad dolara može značajno uticati na globalne finansijske tokove i ekonomske politike širom sveta. U narednim mesecima, očekuje se nastavak pritiska na dolar, dok se tržište prilagođava novim realnostima i rizicima koji proizailaze iz trenutne ekonomske situacije.
