Sa porastom temperatura i dolaskom toplijeg vremena, uočena je veća prisutnost zmija na teritoriji Beograda i širom Srbije, što je izazvalo uznemirenost među građanima. Mnogi ih fotografišu na ulicama, pored potoka, a neki izveštavaju o susretima sa zmijama u svojim automobilima. Nedavni incident u Kragujevcu, gde je jedan čovek ujela zmija dok je pokušavao da je uhvati, dodatno je povećao strah od ovih životinja.
Stručnjaci, međutim, apeluju na javnost da ne paniči, već da se informiše o pravilnom ponašanju u prisustvu zmija. Branislav Jakovljević iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu naglašava da zmije nisu neprijatelji, već deo prirodnog ekosistema. „Zmije su naši sunarodnici i žive tu, dok smo mi napravili naše kuće na njihovim teritorijama“, objašnjava Jakovljević.
Prema njegovim rečima, zmije obično beže od ljudi i ne napadaju bez razloga. Čak i otrovne vrste, poput poskoka, u kontaktu sa čovekom reaguju defanzivno. „Nema nijednog razloga da zmija napadne čoveka, jer se one plaše nas“, dodaje on. Zmije koriste zvukove i pokrete kako bi odvratile ljude, ali retko napadaju.
Jakovljević savetuje da se u prirodi nosi odgovarajuća odeća, kao što su duge pantalone i zatvorena obuća, što može pomoći u slučaju ujeda. „Ako vas ujede otrovna zmija, deo otrova može ostati na pantalonama“, naglašava on i dodaje da se zmije aktiviraju sa porastom temperature. „Što je toplije, zmije će biti sve aktivnije“, objašnjava Jakovljević, naglašavajući da su se u poslednje vreme pojavile u većem broju zbog naglog porasta temperature.
U Beogradu je prisustvo otrovnih zmija izuzetno retko. Jakovljević objašnjava da otrovnice ne vole vlagu i preferiraju tople, suve, kamenite terene. „U urbanim sredinama se retko javljaju, a ako se i pojave, obično su slučajno donete, na primer, u motoru automobila nakon planinarenja“, kaže on.
Da bi se smanjila verovatnoća susreta sa zmijama, preporučuje se redovno održavanje dvorišta, košenje trave i uklanjanje smeća. Takođe, određeni mirisi i biljke, poput lavande i ruzmarina, mogu ih odbiti. „Zmije ne vole jake mirise, a održavanje dvorišta će ih odvratiti od dolaska“, naglašava Jakovljević.
Stručnjaci savetuju građanima da ne paniče kada se susretnu sa zmijom i da ne pokušavaju da je ubiju. Umesto toga, preporučuje se da se udalje i pozovu nadležne službe. U slučaju ujeda zmije, važno je potražiti stručnu pomoć i pratiti određene korake kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih posledica.
Na kraju, Jakovljević podseća da se zmije vraćaju na mesta gde su rođene i da je moguće da će se ponovo pojaviti u okruženju. „Ne iznenađujte se ako ih vidite, one su deo naše prirode“, zaključuje on. U ovom kontekstu, važno je da se građani edukuju o zmijama i njihovom ponašanju, kako bi mogli da reaguju na pravilan način u slučaju susreta sa njima.
