U Beogradu je primećen značajan porast broja bogomoljki, što je izazvalo veliku pažnju na društvenim mrežama, gde su se pojavili razni komentari i fotografije ovog insekta, često opisanog kao zastrašujućeg. Ipak, stručnjaci poručuju da nema razloga za paniku, jer su bogomoljke bezopasne i ne prenose bolesti. Biolog Kristijan Ovari ističe da je reč o evropskoj bogomoljki, poznatoj kao Mantis religiosa, koja je karakteristična za našu regiju.
Ovari objašnjava da bogomoljke predstavljaju predatore koji se hrane drugim insektima i životinjama, iako su poznate po svojoj sposobnosti da brzo hvataju plen. „One su isključivo predatori i hrane se drugim životinjama, a zanimljivo je da neke vrste mogu savladati čak i kolibrije,“ naglašava Ovari. Važno je napomenuti da bogomoljke nikada ne napadaju ljude i da strah koji ljudi osećaju može biti jedina opasnost.
Prema rečima ovog biologa, povećanje broja bogomoljki može se povezati s klimatskim promenama. Topla leta i blage zime omogućavaju migraciju raznih vrsta, uključujući i nove, poput azijske bogomoljke Herodua, koja je većih dimenzija i čija je prisutnost u urbanim sredinama mnogo češća. Ovari dodaje da se ova azijska vrsta lakše uočava i da nije opasna ni za ljude ni za kućne ljubimce.
Jedna od zanimljivih osobina bogomoljki je da se često događa da ženka pojede svog mužjaka nakon parenja, što može biti motivisano potrebom za proteinima za kvalitetnija jaja. Ovo je samo jedna od mnogih neobičnih karakteristika ovih insekata koja još uvek nije potpuno objašnjena.
U Beogradu, strah od bogomoljki je izražen kod mnogih, posebno kod onih koji ih primećuju u blizini svojih domova. Ipak, Ovari naglašava da je reč o normalnoj pojava i migraciji vrste, a ne o najezdi. „Interesantno je da je došlo do klimatske promene i jedna vrsta koja nije bila tipična za naše krajeve sada se nastanila jer su joj uslovi životne sredine pogodni,“ objašnjava Ovari.
U narodu postoje različita verovanja vezana za bogomoljke, kao što je uverenje da će osoba koja ubije ovu životinju doživeti nesreću ili bolest. „Greška je ubiti bogomoljku jer se ona Bogu moli,“ često se može čuti. Njene prednje noge, koje podsećaju na molitveni položaj, doprinose ovom verovanju.
U drugim kulturama, bogomoljka se smatra simbolom mudrosti, strpljenja i duhovnosti. U Aziji se veruje da donosi ravnotežu i unutrašnji mir onima koji je vide. Hrišćanska simbolika takođe je povezuje sa pobožnošću i pokajanjem zbog svog karakterističnog položaja.
Osim što su bogomoljke fascinantni insekti, one igraju važnu ulogu u ekosistemu jer se hrane komarcima, mušicama i drugim štetnim insektima. Stručnjaci apeluju na ljude da ih ne ubijaju, jer su korisni za održavanje ravnoteže u prirodi. „Bogomoljka nije bauk – iako može da izgleda zastrašujuće, ona je tihi čuvar bašti, parkova i polja. Ako je sretnete, posmatrajte je, ne dirajte. Ona radi svoj posao,“ poručuju stručnjaci.
S obzirom na sve navedeno, važno je razumeti i ceniti bogomoljke kao deo našeg ekosistema i ne podleći strahu koji često dolazi iz neznanja. Na kraju, ove životinje su više od samo insekata – one su deo prirodne ravnoteže koja doprinosi našem svakodnevnom životu.
