Status „bogataša” u Srbiji stiču svi koji godišnje zarađuju više od 4.874.508 dinara, prema najnovijim podacima Poreske uprave. Iako ova kategorija obuhvata samo oko jedan odsto stanovništva, nedavno je zabeležen izuzetno zanimljiv slučaj – prijavljen je rekordni prihod od čak 1,7 milijardi dinara, što odgovara približno 14,5 miliona evra godišnje. Ovaj iznos ukazuje na to da je osoba koja ga je ostvarila u proseku zarađivala više od 1,2 miliona evra mesečno.
Poreska uprava nije objavila identitet osobe sa ovim rekordom, ali se na osnovu dostupnih statistika može skicirati profil najbogatijih građana Srbije. Prema tim podacima, većina njih su muškarci, s obzirom da čak 90% najbogatijih obveznika pripada jačem polu. Takođe, 69% najbogatijih živi u Beogradu, što ukazuje na to da prestonica igra značajnu ulogu u ekonomskom životu zemlje.
Kada je reč o zanimanjima, najviši prihodi beleže menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti i pravnici. Pretpostavlja se da rekordni prihod dolazi iz sektora finansija, tehnologije ili prava, gde su ovakvi iznosi najrealniji. Ovi podaci otkrivaju da su visoki prihodi koncentrisani u specifičnim profesijama i industrijama.
Broj bogatih u Srbiji raste iz godine u godinu. U 2023. godini zabeleženo je 29.667 bogataša, što je više od 10.000 u odnosu na 2015. godinu, kada ih je bilo 18.323. Ipak, s obzirom na ukupan broj stanovnika, ova grupa ostaje relativno mala, što postavlja pitanje da li se svi prihodi uistinu prijavljuju.
Kada se analiziraju profesije, lista najplaćenijih ostaje stabilna kroz godine – menadžeri, pravnici, ekonomisti, lekari, bankari i inženjeri i dalje su na vrhu. Ova stabilnost može ukazivati na to da su određene industrije i profesije uvek u potražnji i da pružaju visoke zarade.
U društvu, ovakvi podaci često izazivaju različite reakcije. Dok jedni smatraju da bogatstvo donosi mogućnost za dalji razvoj i ulaganje u zajednicu, drugi se pitaju o nejednakosti koja se stvara između različitih slojeva društva. Pitanje pravedne raspodele bogatstva i transparentnosti u prijavljivanju prihoda postaje sve aktuelnije, posebno kada se uzmu u obzir ekstremne razlike u prihodu između bogatih i siromašnih.
U svetlu ovih informacija, može se postaviti pitanje da li postoji potreba za novim zakonima ili regulativama koje bi mogle omogućiti pravedniju raspodelu bogatstva i smanjenje nejednakosti u društvu. Kao što se može primetiti, ekonomska kretanja i prihodi pojedinaca imaju značajan uticaj na širu sliku društva i ekonomije, a ovi podaci mogu poslužiti kao osnova za dalju diskusiju o ekonomskim politikama u Srbiji.
