Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prenos moštiju Svetih besrebrenika Kira i Jovana, koji su poznati kao čudotvorci i lekari. Ovaj praznik se slavi 13. februara, a na današnji dan se posebno ističe prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin, kao i mnoga čudesa koja su se dogodila od trenutka kada su njihove mošti prenete na to mesto.
Prema legendi, Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu da uništi „idolsko nečestije“ u Manutinu, gde se nalazio idolski hram i gde je vladala demonska sila. U tom trenutku, anđeo Božji mu se javio i rekao mu da će to biti moguće samo ako prenese mošti svetih Kira i Jovana na to mesto. Kiril je odmah postupio po ovoj naredbi, prenoseći mošti mučenika u Manutin i gradeći crkvu u njihovu čast.
Žitija svetih Kira i Jovana beleže mnoga čuda koja su se desila nakon prenosa njihovih moštiju. Među najpoznatijima su isceljenja, kao što je isceljenje Amonije, sina aleksandrijskog gradonačelnika Julijana, koji je izlečen od škrofula, kao i Teodora, koji je ozdravio od slepila. Mnogi drugi su se takođe iscelili od različitih bolesti, a sva ova čuda su se dogodila 412. godine.
Ovi svetitelji, iako nisu bili braća po krvi, bili su braća po duhu. Sveti Kir je najpre živeo u Aleksandriji, gde je kao lekar lečio ljude i lekovima i molitvom. On je verovao da su bolesti često posledica grehova, te je bolesnicima preporučivao pokajanje i molitvu. Tokom Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, Kir se povukao u Arabiju gde je primio monaški čin. Njegova reputacija kao iscelitelja proširila se čak i u Arabiji, gde su mu ljudi dolazili u potrazi za pomoći.
U to vreme, rimski oficir Jovan iz Edesi čuo je za Kira i odlučio je da ga poseti. Njihovo prijateljstvo je postalo snažno, a obojica su na kraju postali mučenici zbog svoje vere. Njihova posvećenost i čuda koja su činili postavili su ih u red svetaca koji se i danas poštuju i slave.
U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Kir i Jovan su poznati kao čudotvorci. Njihovo delovanje i učenje i dalje inspirišu ljude da se mole i traže duhovnu pomoć. U mnogim krajevima, veruje se da devojke koje danas posade žito u saksiji, mogu na osnovu njegovih klica da „pročitaju“ da li će se udati. Ukoliko su klice savijene kao prstenovi, veruje se da je udaja izvesna.
Ovaj dan se takođe obeležava različitim običajima i verovanjima. Mnogi vernici dolaze u crkve da se pomole za zdravlje i blagostanje, dok se istovremeno sećaju čuda koja su Sveti Kir i Jovan učinili. U nekim tradicijama, ljudi postavljaju sveće u znak zahvalnosti za isceljenja koja su doživeli kroz molitve svetima.
Sveti Jovan Krstitelj, poznatiji kao Preteča, takođe se pominje u ovom kontekstu, jer se veruje da je bio rođen pre Hrista i da ga je na reci Jordan krstio. Njegovo učenje i delovanje ostavili su dubok trag u hrišćanskoj tradiciji, a njegova uloga kao preteče Hrista i dalje se slavi i poštuje među vernicima.
Danas, dok se obeležava Prenos moštiju svetih Kira i Jovana, vernici se okupljaju u crkvama, mole se za zdravlje i isceljenje, i prisećaju se čuda i lekovitih moći ovih svetaca. Njihova posvećenost veri i službi drugima ostaje inspiracija za sve one koji traže duhovnu podršku i utehu u teškim trenucima.
