Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije nedavno je predstavio Nacionalni program za reintegraciju povratnika po Sporazumu o readmisiji za period 2025-2026. godine, kao i prateći Akcioni plan. Na otvaranju, komesarka Nataša Stanisavljević istakla je da je u 2025. godini evidentirano 996 lica, što predstavlja povećanje od 16% u odnosu na 2024. godinu, kada je registrovano 852 povratnika. Readmisija se odnosi na vraćanje lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za boravak u zemlji domaćinu.
Prema rečima Stanisavljević, od početka primene sporazuma o readmisiji 2011. godine, Srbija je primila ukupno 18.500 povratnika, pri čemu je najveći broj registrovanih povratnika iz Nemačke, Švedske, Švajcarske, Danske, Francuske, Belgije, Austrije i Holandije. Ovaj Nacionalni program, koji je prvi takav dokument od 2009. godine, ima za cilj da pruži sistemski pristup reintegraciji povratnika, kako bi se obezbedila njihova uspešna i održiva reintegracija.
S obzirom na kontinuirani rast broja deportovanih povratnika od 2020. godine, Komesarijat je otvorio kancelariju na Aerodromu „Nikola Tesla“, gde se prvi susreti sa povratnicima odvijaju. Ova kancelarija pruža neophodnu podršku i informacije vezane za povratak i reintegraciju.
Stanisavljević je naglasila da je sprovođenje ovog programa važno ne samo iz humanitarnih razloga, već i za stabilnost lokalnih zajednica i efikasno upravljanje migracijama. Svake godine se organizuju različiti programi podrške, uključujući javne pozive za lokalne samouprave, koji su usmereni na stambeno zbrinjavanje povratnika kroz kupovinu kuća i pružanje građevinskog materijala.
Komesarijat takođe izražava zahvalnost Švajcarskoj i Nemačkoj za podršku u pisanju ovog dokumenta i za sveobuhvatnu pomoć u procesu reintegracije povratnika. Stanisavljević je naglasila da je važno prepoznati da svaka cifra predstavlja stvarne ljude sa svojim ličnim problemima, sudbinama i izazovima sa kojima se suočavaju nakon povratka u Srbiju.
Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, izjavila je da je ovaj dokument rezultat saradnje između Srbije i Nemačke i drugih zemalja. Ona je istakla da efikasna politika povratka i reintegracije doprinosi smanjenju uzroka neregularnih migracija i predstavlja ključni deo EU pakta o migracijama i azilu. Konrad je naglasila da je Nemačka prilagodila svoje migracione politike kako bi obezbedila humanitarni povratak i reintegraciju.
S druge strane, ambasadorka Švajcarske Konfederacije u Srbiji, En Lugon-Mulen, ukazala je na značaj migracija u njenoj zemlji, gde više od 40% stanovništva potiče iz migracionih sredina. Ona je takođe naglasila dugogodišnju saradnju između Švajcarske i Srbije, koja se zasniva na partnerstvu koje traje više od 15 godina. Ova saradnja obuhvata različite aspekte migracija, uključujući povratak srpskih građana, kao i druge oblasti koje su od interesa za obe strane.
U zaključku, Nacionalni program za reintegraciju povratnika predstavlja važan korak ka unapređenju sistema reintegracije u Srbiji, s ciljem zadovoljavanja ekonomskih i socio-psiholoških potreba povratnika i pomoći im da obnove svoje živote. Kroz ovaj sveobuhvatan pristup i saradnju sa međunarodnim partnerima, Srbija teži da obezbedi stabilan i održiv povratak za sve povratnike.
